Често ми се у последње време дешавало да ме на друштвеним мрежама православни Срби и Србкиње ословљавају са „брате“. То је дошло од протестаната-секташа или од самовољног тумачења Христових речи: „И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима“ (Мт. 23, 9). У питању је буквално схватање и тумачење Господњих речи, тј. Његове заповести. Да би овај нови и лоши обичај предупредили, прибегавамо тумачењима Светих Отаца наведеног места из Јеванђеља.
Најпре треба да кажем да се на овом месту Господ Исус Христос обраћа Својим ученицима, па им најпре заповеда да се не називају учитељима, јер имају једног заједничког Учитеља - Христа, а затим да на земљи никога не називају оцем. Још им каже да се не називају ни наставником. И на крају им говори: „А највећи између вас да вам буде слуга. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се“ (Мт. 23, 11-12). Очито је, дакле, да Господ поучава Своје ученике смирењу, и да Његове речи не треба схватити буквално. Јер када би их схватили буквално, онда ми не бисмо смели ни Свете Апостоле да називамо Учитељима Цркве, као ни Три Јерарха, Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Јована Златоустог, које, као и све Свете Оце, називамо Учитељима Цркве.
Св. Јован Златоусти, у склопу читаве приче, каже: „То не значи, да они никога не називају оцем, већ да би знали кога су посебно дужни да називају оцем. Као што учитељ није учитељ у правом смислу, тако и отац. Само је Бог узрочник свих - и учитеља и отаца“. Дакле, Христос смирава Своје ученике – Свете Апостоле, и поучава их да не помисле да су они учитељи и оци сами по себи, већ да њихово учитељство и очинство имају извор у њиховом небеском Учитељу, Наставнику и Оцу.
Истоветно говори и Св. Јероним Стридонски: „Ни учитељем, ни оцем не треба називати било кога другога, осим Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа. Он је Отац, зато што је све од Њега; а Овај је Учитељ, зато што је све кроз Њега, или зато што смо се сви ми кроз домостројитељство Његовог тела измирили с Богом. Питајући сада, зашто Апостол супротно овој заповести себе назива учитељем незнабожаца (2. Кор. 5, 20); или на који начин на простонародном језику, нарочито у Палестини и Египту у манастирима, међусобно једни друге називају оцима? Ово питање се овако решава: једна је ствар бити отац по природи, као и учитељ, а друга по милости. Називамо ли ми човека оцем, тиме показујемо поштовање према његовом узрасту, а не зато што је он виновник нашег живота. Такође се и учитељ назива овим именом по учешћу у делу правога Учитеља. Али, да не би излагање ширио у бескрај, кажем: слично томе, како по природи један Отац и један Син не спречавају друге да се они по усиновљењу називају боговима и синовима, тако и један Отац и Учитељ не спречавају друге, да се називају несвојственим им именима очева и учитеља“.
Ево шта о овоме каже Бл. Теофилакт Охридски: „Христос нам не забрањује да некога зовемо 'учитељем', већ да сами са страшћу желимо да нас други тако зову и да се на све начине трудимо у томе. Учитељско достојанство у суштини припада само Богу. Када каже 'Оцем својим не зовите никога', Он не забрањује поштовање које смо дужни указати својим родитељима, јер Господ жели да поштујемо своје родитеље и посебно своје духовне очеве, већ нас упућује да познамо истинског Оца, Бога, јер је наш Отац пре свега Бог. Наши телесни родитељи нису виновници нашег рођења, већ Божји служитељи и помоћници. Да би им показао каква је корист од смирења, говори им да онај који је велики међу њима треба да им буде слуга и последњи, јер онај који се уздиже, мислећи да је нешто, биће понижен и Бог ће га оставити“.
Ево, на крају, истоветног сведочанства и Јефимија Зигабена: „Рекао је ово не ради тога да би нам забранио да називамо оцима телесне и духовне родитеље, већ због тога да би знали Ко је по превасходству и у правом смислу ваш Отац. Такав је нама Отац само Бог на небесима, а оци телесни и духовни пре сарадници и слуге Његове у нашем рађању“.
Дакле, и телесни и духовни оци се називају очевима, не што нас сами по себи рађају телесно и духовно, већ нам и привремени и вечни живот само преносе од нашег небеског Оца. Али се ипак ословљавају са оче, јер семеном и Светим Духом рађају и један и други.
Зато драга браћо и сестре, Срби и Србкиње, немојте сами тумачити Свето Писмо, нити уводити протестантско-секташке новине, и тако пренебрегавати и одбацивати Предање које наша Мајка – Света Црква чува, преноси и предаје. И ословљавајте, дакле, свештенике, свештеномонахе и монахе са „оче“. Тако су радили и ваши очеви, и њихови оци, тако радите и ви.
ВИДЕО: Свештеници се ословљавају са "ОЧЕ" у Православној цркви
