Архим. др Никодим (Богосављевић), Свети и Велики Сабор 2016. (саборност, припрема, носиоци, критика и преводи докумената).

Сажетак: Књига садржи десет глава.
У Уводу је дато образложење теме, разлози за њено разматрање, актуелност и методологија рада. У другој глави, названој Установа Сабора, дат је уводни богословски садржај и смисао установе Сабора, која прoистиче из догмата о саборности Православне Цркве, уграђеног у Никејо-цариградски Символ вере. Назначено је историјско и духово порекло Сабора, које истиче из Тајне Вечере – Сабора Христа и Апостола.
Затим су дате основе карактеристике Апостолских, Помесних и Васељенских Сабора.

Пошто је идеја о сазивању Светог и Великог Сабора потекла почетком 20. века од цариградских патријараха, трећа глава је посвећена Цариградској патријаршији и носи назив: Цариградска патријаршија – покретач и организатор припрема за Сваправославни Сабор.

У њој су обрађени њен историјат, име и повластице, делатност у 20. веку и богословље њених богослова, митр. Јована (Зизијуласа) и В. Фидаса, о саборности и сабору. Закључили смо да су идеја о сазивању Великог Сабора, као и богословље наведених богослова, стављени у службу остваривања три њена циља:
1. екуменистичке „обнове јединства“ међу „Црквама“,
2. стављање читаве дијаспоре и мисије под њену јурисдикцију, на штету, пре свега, резултата мисије Руске Православне Цркве и
3. остваривање њених неопапистичко-васељенских амбиција, да њеном неканонском самоназвању „васељенска“ обезбеди васељенско простирање и власт, заснивајући га на непредањском, пристрасном и антисаборском тумачењу канона Васељенских Сабора.

У четвртој, средишњој глави, под називом Свети и Велики Сабор 2016., урађена је анализа историјата припрема, имена, разлога за сазивање Сабора, установе која сазива Сабора, методологије рада и богословља текстова докумената, прихваћених за будући Сабор.
Закључили смо да без Православног Цара, чија је служба чување вере и сазивање Васељенских Сабора, Велики Сабор не може бити канонски сазван, нити православна вера сачивана.
Као непредањску и антисаборску смо прогласили, предвиђену Правилником о организацији и раду Сабора, замену позивања свих епископа Православне Цркве позивањем делегација Помесних Цркава, састављених од Предстојатеља и 24 епископа, као и систем гласања једна Црква – један глас, уместо предањског један епископ – један глас.
Осим тога, закључили смо да документ Односи Православне Цркве према осталом хришћанском свету уводи свејерес екуменизма за званично учење Цркве, док то исто ради документ Мисија Православне Цркве у савременом свету за јереси пантеизма, хилијазма и апокатастазе.
Следећу главу смо посветили разматрању опасности од раскола, а потом следе Закључак, Поговор и Епилог, док су у Прилозима дати преводи саборских докумената, и на крају је сабрана коришћена литература.
На основу свега наведеног донесен је закључак да предстојећи Свети и Велики Сабор на Криту за Духове ове године, ако буде одржан и ако буду прихваћени спремљени документи, неће бити прихваћен од пуноте (свештенства, монаштва и мирјана) Православне Цркве, односно сматраће се за „разбојнички“, тј. „вучји“.

Димензије: 20,5цм X 14цм
Корице: меке.
Маса књиге: 680 gr
Писмо: Ћирилица

Цена књиге: 500 динара + поштарина