Коментари које сте оставили у вези мог последњег видеа Владика Артемије је у расколу, следбеници Вл. Артемија, су веома битни, јер говоре најпре о вама самима, тј. говоре о томе ко следи Вл. Артемија.

Пре свега, из ваших коментара се види слабо разумевање и поимање канонског уређења Православне Цркве. Колико су за очување и живот Цркве важни догмати, ништа мање важни нису канони. Док први чувају њено здравље, други чувају њен поредак и устројство. Дакле, као што се чувањем догмата Црква брани од болести јереси, тако се она канонима брани од болести самовоље и беспоретка и хаоса, које она порађа. Дакле, величајући правоверје Вл. Артемија, које сам и ја у првом видеу похвалио, требало је да обратите пажњу на одсуство правоживља код њега, а на које сам ја указао, приказујући чин самовољног узимања суда у своје руке од стране владике, на које, понављам и подвлачим, нико у Цркви нема право, као и на неблаговремено и неканонско позивање на 15. правило Двократног сабора.

Даље. У вашим коментарима, драге присталице Вл. Артемија, не кажем расколници, јер верујем да ћемо ускоро бити заједно, има обиље емоција, али не и аргумената, што је и разумљиво: тамо где нема доказа, бујају осећања. Нико, дакле, од вас није изнео ниједан противдоказ против мојих тумачења догађаја и докумената које су починили и објавили Вл. Артемије и његови сарадници. Такође, нико није указао, рецимо, на неку чињеницу, догађај или документ који нисам изнео, утајио или превидео. А то нисте учинити само из једног разлога, који је упућенијима и разборитијима међу вама јако добро познат, а то је што такве чињенице, догађаји или документи не постоје.

Уместо аргументима, чињеницама и доказима, ви сте прибегли класичним методатама скретања пажње са главне теме, и то на неколико начина, увредама, клеветама, дискредитацијом и др. Поменућу најпре оне увредљиве, које сам, разумљиво, брисао, и од којих сам се сетио да сачувам један, и он гласи: „Глупердо Никодиме није Артемије у расколу него си ти јеретик и пакосник и није земља равно него округла коњу!!!“. Има, дакле, међу присталицама Вл. Артемија људи веома некултурних и дрских, који су далеко од тога да се могу назвати православним хришћанима. Нема их много, али их има.

Ево клевета: „Ви прећуткујете вашу негативну улогу док сте били код Амфилохија и док сте испуњавали вољу истога о вашем роварењу и подривању ауторитета Артемија у његовој епархији и вашег и Амфилохијевог ветра у леђа Сави Јањићу и Теодосију Шибалића што је довело до њиховог оцеубиства... Још да напоменем обећање клетви онима који вас напусте, звучи ли вам познато“. Дакле, ја сам одговоран за оцеубиство двојице наведених. Човек, или не зна, или зна истину па свесно клевеће. У сваком случају – лаж и клевета. Или: „Екуменистички јуришник мораде да покаже своје право лице. Најпре је, кобајаги, одказао помињање еп.Милутина као екуменисте, да би завео лаковерне како је он антиекумениста, а ево сад се види да је то све била фарса.“. И још клевета са вређањем: „Одавно се претпостављало да је овај ДУХОВНИ ЗЛОЧИНАЦ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕТОСАВЉА никодим СВЕЈЕРЕТИК ЕКУМЕНИСТА , то му се види израза лица , говора и држања ... Боже Драги Спаси и Сачувај србски род и Отаџбину Србију од СВЕЈЕРЕТИКА ЕКУМЕНИСТА , на челу са папојархом иринејем и преко 30-ак папојараца бивших србских епископа и свештенства нижег чина“

 Следећа група коментара припада онима, који у недостатку контра аргумената, прибегавају величању дела Вл. Артемија или дискретивању моје личности, као меродавне да уопште износим мишљење о владичиним поступцима. Ви канонску недоследност и неисправност Вл. Артемија браните, уместо аргументима, исказима о томе шта је све он учинио: „Не заборави да је Вл. Артемије дошао на место епископа не зато што је то он желео већ што га је на Сабору предложио лично Патријарх Павле. Не заборави и ово да си ти био дете када се он као јеромонах црноречки супротстављао екуменистима“; или: „Владика Артемије је сазидао преко 35 цркава и у Србији и у иностранству. То без Божије помоћи никако не би могао.“. У ову врсту коментара спада и позивање на бројеве: „Ко је у праву или где је истина народ је одлучио кога инетересује нека провери број верника код Артемија и број верника код Никодима, број нових храмова код једног и број храмова код другог. Број замонашених и искушеника код Артемија и број замонашених и искушеника код Никодима“. Иако нису неважни, бројеви не морају увек да буду пресудни критеријуми за одређивање истине. Рецимо, по том критеријуму Вл. Артемије није у праву у односу на остале епископе СПЦ, који заједно имају више храмова, замонашених и искушеника него он. Осим тога, треба се сетити овде речи Св. Александра Невског, да Бог није у сили, тј. броју, већ у истини. И на крају, ако ја сведочим истину о канонском статусу Вл. Артемија, онда је Бог са мном, па сам самим тим ја у већини у односу на Вл. Аретмија и његове следебенике, који не стоје у канонској истини.

А ево како мене дискредитујете: „Е мој Оче Никодиме, лепо је што проповедаш веру нашу православну речима, али вера без дела је ништа. Та дела баш и не видим код тебе. Сам си изјавио да док ниси отишао на Свету Гору ниси укапирао куда твој духовник Амфилохије иде и којим путем“; „Не знаш ти о.Никодиме, шта ћеш од себе. То је твој једини проблем, гледаш у сва туђа дворишта али своје не видиш. Измислио си топлу воду применивши 15 канон двократног цариградског сабора, две ипо године од разбојничког сабора на Криту. Дакле, баш си брзо одреаговао на сва догађања у цркви. Али није ни чудо, док су се качили чинови онда ти је било лепо, онда ти није сметао екуменизам и остале саблазни. Није ни чудо, тебе је у духовном смислу породио Амфилохије. Од рђавог оца, шта може да испадне...Брже, боље си и потрчао да учествујеш у црквеном суду ваљевске епархије и рашчињаваш о.Пантелејмона. Повео си ту шачицу залуђеника, и мислиш да си ти тај који спашава цркву. Тужно и јадно...Ти да исправљаш владику Артемија, то је заиста смешно а можда и за плакање..“; „О честитом, смиреном и Православном исповједнику владици Артемију прича неки Никодим, иначе најнедосљеднији чојек на интернету. Човјек који је и сам био дио екуменистичке машинерије која је прогонила правојерне, а кад му нијесу дали митру обећану онда се сјетио да буде "православан" и да свима шљепне преко носа. Не свиђа ми се то, плитко је све ово са Никодимове стране и неубједљиво, да не кажем нешто теже“. То су „аргументи“ присталица Вл. Артемија. То се зове дискредитација, или унапред дисквалификација, лишавање ауторетата за доношење било каквог мишљења, а у крајњој линији то је демагогија или завођење. Наравно да се нећу пред вама правдати и доказивати да имам и право и кредибилитет да износим јавно своја мишљења пред црквену јавност.

Даље, из ваших коментара се види да не разликујете суђење, осуђивање и расуђивање. Суђење припада онима који имају власт суђења, а то су црквени судови и сабори епископа. Осуђивање је када се говори и осуђују нечији лични греси или недостаци. И расуђивање је када се јавно износи мишљење о нечијим јавним исказима и поступцима, разумљиво, у светлу црквених догмата и правила. Јасно је да ја Вл. Артемија нисам ни судио ни осуђивао, већ сам расуђивао о његовим делима и речима, на шта имам свако у Цркви, па и моје архимандритство.

Била су и два покушаја богословског побијања мојих тврдњи. Први је говорио о мом погрешном „социјално-научном“, а други о „правно-рационалистичком“ поимању Цркве. Први гласи: „Ви расуђујете тако што сагледавате Цркву као социјалну или друштвену групу. То је Ваша логичка и полазна тачка. Такав научни и рационалистички метод, који користите у својим књигама и видео материјалима нема никакве додирне тачке са православном вером. Код наших учитеља, Светог Николаја Српског и Светог Аве Јустина све лепо пише, и сваки човек зна да нема богословља без светитељства. Уколико желите да будете богослов, потребан Вам је лични опит,разговор са Богом, молитва,пост и све што пише код Светих Отаца и у предању наше Свете Цркве. Није лепо од Вас да пишете против светог старца кога нам је Бог даровао, мада га нисмо заслужили. Ја у Вашем наслову само могу да прочитам Свети Максим Исповедник је у расколу“. Ево и мог одговора: „Доказ који наводиш као упориште своје тврдње да поимам Цркву као социјалну групу, јесте „да нема богословља без светитељства“, и да је за богословље потребан „лични опит,разговор са Богом, молитва,пост“, јесте делимично тачан, а у крајњем збиру нетачан. Св. Григорије Палама каже да ми који нисмо свети подражавамо и наводимо богословље Светих Отаца. Као против доказ за нетачност твоје тврдње мога социјалног поимања Цркве, јесте чињеница да сам се у свим својим књигама управо позивао на наводе из дела Светих Отаца. Осим тога, по теби испада да је не могу да се бавим богословљем зато што немам лични опит, немам разговор са Богом, нити се молим, нити постим. Откуда ти то знаш?! Отуда ти познајеш мој лични духовни живот? То су само твоје претпоставке, и зато, дакле, бесмислице. Самим и тим пада у воду твоја тврдња да ја пишем „против“ Вл. Артемија. За разлику од тебе, који хоћеш да ме дискредитујеш, лишиш ауторитета, ја нисам писао ни говорио да Вл. Артемија нема лични опит, да не разговора са Богом, да се не моли, да не пости. Не. Нисам, дакле, ништа писао против њега лично, већ сам писао и говорио о његим јавним неканонским поступцима, а не тајном духовном животу. И на крају, ма шта ти могао да читаш у наслову мог видеа, тамо ипак стоји: Владика Артемије је у расколу“.

Други коментар се састоји из три дужа коментара, из којих ћу извући најважније мисли: „да је бесмислено да тражи (мисли на мене, Н.Б.) неке малтене правничке недоследности које су више дипломатске код Владике Артемија ако је дакле истина, а она је само једна, да тка непрекинуту нит борбе против екуменистичке јереси. Иако сам имам приватно као слободан човек став који можда ни Они у Епархији, мислим на поједине ако су, обични мирјани, недовољно теолошки потковани, да може постојати благодат по Владики Николају чак и у црначким госпелима видео је и чуо па записао дакле у Америцу, те да може бити и у католицима, Кенеди, рецимо, борио се против циа система све више се види, и народ свугде осети па Га је волео, Мартин Лутер Кинг, Брус Спрингстин, нико не позива на мржњу и искључивост у сваком случају. Али ни на како је добро приметио негде чини ми се и Он, на лажну сентименталну екуменистичку вечиту позивницу на љубав, као да је њихова хришћанска“; „али да изгледа као да Отац заборавља да је наша Вера и мистична, те да је понекад заробљеност у канонима рекао сам већ, између је акривије па икономије, да јесте, па није члан те Цркве“. Овде се види да он следи мисао о. Г. Флоровског о тобожњем непоклапању мистично-благодатне и канонске границе Цркве, што је, наравно, јерес, и што је послужило као основ „православним“ екуменистима. Да је моја претпоставка тачна показује коментаторово позивање на мисао раног хуманисте Св. Николаја, да благодат обитава и ван граница Православне Цркве, чак и код Кенедија, Матин Лутер Кинга и Бруса Спрингстина, на шта сам му кратко одговорио: „У праву си, у твојој "мистичној цркви" Брус Спрингстин и Вл. Артемије имају исти статус, исто онолико колико и у Православној, реално-мистичној Цркви“.

Из ваших се, дакле, коментара, драги следбеници Вл. Артемија, могу извући три закључка: 1. да сте ви, следбеници Вл. Артемија, несмирени, страсни, помрачени и безблагодатне; 2. да вас, следбенике Вл. Артемија, истина не занима, што је јако поражавајуће по вас, и посредно, за Цркву. Када би вас интересовала истина, ви би њу тражили. Нико од вас није тражио упориште за своје тврдње у области где се овако упориште може тражити и налазити, а то су канони. То је зато, или што каноне не познајете, или знате да у случају Вл. Артемија упоришта и оправдања у канонима нема. То ћу у следећем видеу показати на примеру својевремене владичине јавне одлуке да прекине своју послушност Синоду и Сабору. Ви сте ставили владику изнад истине. А ако је Истина Бог, онда је за вас Владика изнад Бога, односно ви њега обожавате, у буквалном значењу овог глагола: ви правите бога од њега. А пошто су у светлу чињенице да може постојати и да постоји само један Бог, и да су последично сви остали богови лажни богови, онда сте ви у вашим умовима и срцима уместо правог Бога поставили лажног бога. И, на крају, пошто се лажни богови називају идолима, јасно је да сте од Вл. Артемија направили идола и тиме пали у идолопоклонство. И то је неминовни завршетак оних који следе пут лажи и неистина, јер иза сваке лажи и неистине стоји отац лажи, лично лажа, први лажни бог и идол; и последично 3. да је све што сам изнео у видеу Владика Артемије је у расколу у потпуности чињенично и тачно, тј. истинито. То потврђују и ваши коментари и сво непознавање православних канона и црквено-канонског поступка и поретка у Цркви, замена теза, вређање, клеветање и дисксредитовање заједно.

ВИДЕО: 

Владика Артемије је у расколу 2 - анализа коментара