(23. 12. 2021.)

U trpezariji je bio postavljen dugačak sto. Za stolom su sedeli ispovednici vere Hristove. 

Tekao je razgovor, osećala se duboka pobožnost ovih ljudi. Bilo je i mladih...

Svako je iznosio neke svoje utiske, nešto značajno je prethodilo trpezi.

Sedela sam na ćošku stola. Pored mene je bila mati Jelena, igumanija manastira N. Vaznesenje kod Čačka, čije sestrinstvo je zajedno sa njom u nepominjanju jeretika po 15 kanonu već niz godina.

Do nje je sedeo arhimandrit Nikodim Bogosavljević na čelu, moj duhovni otac.

Na stolu ispred njega se nalazilo parče bordo-crvenog platna, na čijim ivicama je bio zlatni vez, a u sredini odštampana slika sa likovima.

Pođoh prema njemu, da dodirnem i pogledam bolje, nazivajući ga ubrusom. Zapravo, po izgledu, to je bio antimins.

Otac Nikodim ustade: "Ne, ne sme se dodirivati - na njega je bačena anatema!"

Povukoh se.

Sada, reče on: "Svako ko ga je dodirnuo, da se ispovedi!"

Mnogi ustadoše. Na ocu su bile dve crvene haljine. Svi koji su prišli, klekli bi ispred njega, i on bi spoljnu, tanju haljinu prebacivao preko glava i ispovedao ih.

Tako učinih i ja.

Tek što klekoh, on mi reče: "Reci nešto proročki!"

Osetih silu Duha Svetoga i pogledah kroz prozor:

Daleko, daleko, kao u vazduhu, vidim sliku: upokojeni vladika Milutin lebdi i izvija se da izbegne plamen.

Plamen nije vatreni, već je težak kao talas reke. U visinu se kao jezik pruža, dva-tri metra iznad njegove glave, u prelivima crvene i žute boje, kao usijana lava. Vrh se kao zmija uvija i lovi da ga opeče, a on se svim silama trza, ne bi li bar jednom izbegao teški bol.

Uzviknuh: "Vladika Milutin je u paklu, muči se!"

Povukoh se ponovo za sto.

Kažem: "Dajte da izvezem novi ubrus (antimins), ovaj stari mora da se spali. No,  okrenem se, i vidim mati igumanija je već novi spremila i stavila na sto.

Bio je veći i lepši. Na obodu, zlatnim nitima i u prelepoj ornamentici izvezen, na sredini na novi način urađeni likovi. Ispred njega je ponovo seo otac Nikodim na čelu trpeze. Dugo sam posmatrala lepotu novog antiminsa i sa svečanim osećajem da je započeto nešto novo, bolje i zdravije za sve nas, viđenje se završi...

TUMAČENjE

            Viđenje se događa u Man. N. Vaznesenje, neposredno iznad starog Vaznesenja u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Ig. Jelena je bila ranije u s. Vaznesenju i još za života upokojenog Vl. Hrizostoma prekinula je opštenje s njim zbog njegovih uvođenja novotarija u Sv. Liturgiju. Nakon progona osnovala je novi manastir na bregu iznad starog. Dakle, ona je prva ponela ispovednički krst i zato je logično da se viđenje odigrava u njenom manastiru. Posle progona ona je stupila u opštenje sa Vl. Artemijem, a posle neslaganja s njim i mog prekida opštenja sa pokojnim Vl. Milutinom i pokojnom Patr. Irinejom 09. 07. 2018., ja im služim.

            Antimins je nastao od dve reči – „anti mensis“, u značenju „umesto trpeze“. To je platno u koje se ušivaju mošti mučenika, koga potpisuje i osveštava nadležni episkop, i bez koga se ne može služiti Sv. Liturgija.

            Anatema bačena na antimins je, ustvari, anatema na episkope naše SPC koji šire jeresi ekumenizma, sergijanizma i koronoverstva. Anatema ima dva značenja: episkopi jeretici su sami sebe jeresima izopštili iz Crkve, tj. izložili anatemi; drugo značenje je to što sam ja bacio anatemu na lžepatrijarha Porfirija zbog njegovog neposrednog saučestvovanja u moralnom, duhovnom i fizičkom genocidu nad našim narodom, i svaki episkop koji opšti sa njim podleže istoj osudi.

            Dakle, zabrana dodirivanja jeretičkog antimisa je zapravo zabrana opštenja sa episkipima jereticima.

            Donošenje pak novog antimisa označava čišćenje crkve od jeretika i jeresi, i dolazak novih pravoslavnih episkopa i sveštenika. Zato je novi antimins veći i lepši od starog! Molimo se i verujemo da će se to dogoditi uskoro, sa dolaskom Ruskog Cara koji treba da oslobodi sve pravoslavne države i narode, a Crkvu da očisti i oslobodi od jeretika i jeresi. Amin, Bože daj!

            Što se tiče viđenja pokojnog vl. Milutina u paklenom ognju, verujemo da je i ono tačno. Prema obaveštenjima iz prve ruke, on se ukopojio tako što su se njegova pluća i telo ispunili vodom. Tako se ispunila Božija pravda: on sam ništa nije preduzeo da spasi Valjevsku Gračanicu od potapanja, pa je bilo pravedno da se i on sam utopi, odnosno udavi u vodi svoga greha. On lično nije bio jeretik, pa se zato molimo za pokoj njegove duše.

            Neka bi Gospod dao, molitva svih Svetitelja iz našeg roda, da se ovo proročanstvo iz viđenja s. V. što pre ostvari! Amin, Bože daj!