(23. 12. 2021.)

U trpezariji je bio postavljen dugačak sto. Za stolom su sedeli ispovednici vere Hristove. 

Tekao je razgovor, osećala se duboka pobožnost ovih ljudi. Bilo je i mladih...

Svako je iznosio neke svoje utiske, nešto značajno je prethodilo trpezi.

Sedela sam na ćošku stola. Pored mene je bila mati Jelena, igumanija manastira N. Vaznesenje kod Čačka, čije sestrinstvo je zajedno sa njom u nepominjanju jeretika po 15 kanonu već niz godina.

Do nje je sedeo arhimandrit Nikodim Bogosavljević na čelu, moj duhovni otac.

Na stolu ispred njega se nalazilo parče bordo-crvenog platna, na čijim ivicama je bio zlatni vez, a u sredini odštampana slika sa likovima.

Pođoh prema njemu, da dodirnem i pogledam bolje, nazivajući ga ubrusom. Zapravo, po izgledu, to je bio antimins.

Otac Nikodim ustade: "Ne, ne sme se dodirivati - na njega je bačena anatema!"

Povukoh se.

Sada, reče on: "Svako ko ga je dodirnuo, da se ispovedi!"

Opširnije: VIĐENjE S. V. O SKOROM ČIŠĆENjU CRKVE

BOŽIĆNA POSLANICA LETA GOSPODNjEG 2021.

SVA VERNA ČADA SRBSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVEŠTENSTVO, MONAŠTVO I VERNI NAROD POZDRAVLjAMO NEBOZEMNIM POZDRAVOM MIRA I RADOSTI:

MIR BOŽIJI!

HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!

            Dragi oci i matere, braćo i sestre u Hristu, kao pre 2000 godina, Sv. Ap. Pavle objavljuje i danas: „Zaista velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovjedi se neznabošcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slavi“ (1. Tim. 3, 16). Nema veće tajne pobožnosti otkrivene čoveku u ovom svetu, od toga da se Bog javio u telu, postao čovek da bi spasio svakog čoveka koji poveruje u Njegovo očovečenje. Sin Božiji, Slovo Božije je postao Sin Čovečiji, Bogočovek Isus Hristos, da bi spasio čitavo čovečanstvo od ropstva grehu, đavolu i smrti, da izbavi svakog ko poveruje da je On istiniti Bog i istiniti Čovek, da je On istiniti i jedini Spasitelj čitave tvorevina. „I Slovo postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine“ (Jn. 1, 14).

            Dogodilo se ono što je Adamovo potomstvo čekalo hiljadama godina i brojni starozavetni proroci najavljivali. Sin Božiji je primio ljudsku prirodu od Svoje Bogomajke, Uvekdjeve Marije, ne da bi ispunio naše spasenje i potom je odbacio, nego da bi zauvek, večno ostao Čovek, tačnije Bogočovek. Začet blagovoljenjem Boga Oca Duhom Svetim u čistoj utrobi Prečiste Djeve, dakle besemeno, On je, budući slobodan od praroditeljskog greha, bio slobodan od svakog greha, bolesti i konačno smrti, pa je kao slobodan mogao i druge da oslobodi, pod uslovom da čovek poveruje u Njegovo bogočoveštvo i spasiteljsku službu.

            Svu Svoju Božansku silu, moć i vlast Hristos je sakrio u najnemoćnijem i najslabašnijem telu novorođenčeda, Svoju Božansku svetlost sakrio je u tamu našeg zemljanog tela i mrak najmračnije Vitlejemske noći, koju je, međutim, obasjala zvezda sa istoka, pretvorivši je od najmračnije u najsvetliju. Kao što predivno pevaju praznični tropar i kondak, čitava tvorevina je došla da pozdravi svog Tvorca i Spasitelja, da se pokloni Suncu pravde i Istoku sa visine: ljudski rod daje Prečistu Bogorodicu, Pravednog Josifa, vitlejemske pastire i tri Mudraca sa istoka, kao predstavnike tri ljudske rase; zemlja prinosi svoju pećinu umesto doma i kolevke; nebo šalje nestvorenu zvezdu da pokaže i obasja put mudracima, a anđeli pevaju nebozemnu pesmu mirbožanja: „Slava na visini Bogu, na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14); konačno, čak i beslovesne, ali krotke i nezlobive životinje svojim dahom greju Bogomladenca Isusa Hrista.

Opširnije: БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 2021.

Na stranicama Svetog Pisma se govori o tome gde se prvobitni Raj nalazio i kada je i zbog čega zatvoren, a šta se s njim posle dogodilo i gde se sada nalazi ne piše određeno, nego se moraju skupljati i sklapati detalji.

            O prvom jasno piše: „I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori... A voda tečaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deliše u četiri reke“ (1. Moj. 2, 8-10). Prema Sv. Jefremu Sirinu, Raj se nalazio na velikoj visini. I nakon prestupa naših praroditelja i njihovog izgona iz Raja, on je postao nedostupan za čoveka: „I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; i izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života“ (1. Moj. 3, 23-24).

            Šta je posle bilo sa Rajom, Sveto Pismo ne govori, ali, po Predanju, on je uklonjen sa zemlje i preseljen na nebo. Znamo da su nakon izgona Praroditelja sved do dolaska Sina Božijeg u telu duše svih upokojenih, počevši od Adama i Eve i zaključno sa Sv. Jovanom Krstiteljem, završavale u carstvu smrti, u Adu. Sudeći po priči o Bogatašu i ubogom Lazaru, u Adu su bila dva dela: jedan za grešnike u kome su se oni mučili, i drugi u kome su boravili pravednici bez muka, a između je bila pregrada: „A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogataš, i sahraniše ga. I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu. I on povika i reče: Oče Avraame, smiluj se na me i pošalji Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svoga da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu. A Avraam reče: Sinko, seti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se teši, a ti se mučiš. I povrh svega toga, postavljena je među nama i vama provalija velika, da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu; niti oni otuda k nama prelaze.“ (Lk. 16, 22-26).

Opširnije: ŠTA SE DOGODILO SA PRVOBITNIM RAJEM I GDE SE ON SADA NALAZI?

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

Polazeći od reči Gospodnjih: „Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji biće razdrešeno na nebu“ (Mt. 18, 18), kojima je On vlast suda u Crkvi predao Svetim Apostolima, a oni Episkopima, kao i sledeći svetli primer naših svetih i časnih predaka, Episkopa SPC, koji su 1937. godine, u vreme Konkordatske krize izrekli anatemu svim pravoslavnim članovima Vlade i Narodne Skupštine, kao i polazeći od činjenice da je naša Srbska Pravoslavna Crkva okupirana iznutra jereticima i saradnicima i poslušnicima državnih službi i vlasti, zatim, imajući u vidu činjenicu da ova vlast:

a) sprovodi genocid nad našim narodom legalizovanim čedomorstvom, krađama beba u porodilištima i prodajom naše dece strancima, trovanjem teškim metalima i bojnim otrovima iz vazduha, vakcinacijom dnk vakcinama, koje izazivaju brojne negativne posledice, uključujući i smrt, i koje u sebi imaju dnk pobačene dece, kao i psihičkim terorom nepostojećom pandemijom;

b) protivustavno i protivno rezoluciji 1244 SB UN, potpisivanjem Briselskog, Mini Šengena i Vašingtonskog sporazuma veleizdajnički radi na prodaji Kosova i Metohije, odnosno vrši radnje protiv teritorijalne celovitosti Republike Srbije;

v) potpisivanjem tajnih sporazuma sa Nemačkom i Austrijom, po kojima u našu zemlju treba da se useli 1000000 (milion) migranata, čime se stvaraju uslovi za novu muslimansku okupaciju Srbije, pored postojeće od strane SAD-a (baza Bondstil) i KFOR-a, tj. UN;

g) vrši moralno, duhovno i svekoliko ponižavanje i oboljevanje naroda radom besprizornih TV i internet kanala, kao i štampanim novinama i časopisima, prekrajanjem istorije u školskim udžbenicima, negiranjem ustaškog genocida nad Srbima, promovisanjem muželožnika i radom na legalizaciji njihovih brakova, kao i dozvoljavanjem rada kockarnica, igraonica i kladionica;

d) urušava ekonomsku moć države i naroda, rasprodajom prirodnih i državnih resursa, zaduživanjem od međunarodnih lihvara i dovođenjem naroda na ivicu opstanka;

đ) nedizanjem glasa, neposrednom i posrednom saradnjom i odobravanjem pobrojanih zlodela državne vlasti od strane Patrijarha srpskog Porfirija,

ja, dole potpisani, Arhimadrit dr Nikodim (Bogosavljević), klirik SPC, sa punom duhovnom i kanonskom odgovornošću pred Bogom, Crkvom i narodom, vlašću koju je Hristos predao Svetim Apostolima, a oni episkopima, a u slučaju da episkopi ne vrše svoju službu i vlast, onda to mogu činiti sveštenici, u ime Presvete Tojice

IZRIČEM ANATEMU, TJ. IZOPŠTAVAM IZ SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, sa lišavanjem svih prava na Svete Tajne (Krštenje, Venčanje Ispovest, Pričešće), kao i svih treba, uključujući i opelo:

Opširnije: IZRICANJE ANATEME predsedniku Republike i Narodne skupštine, svim pravoslavno krštenim članovima...

Gospode i Spasitelju naš Isuse Hriste, Prvorođeni iz mrtvih (Otkr. 1, 5), Ti si Svojom krsno-vaskrsnom žrtvom pobedio najvećeg neprijatelja ljudskog roda – smrt, a sa njom si pobedio greh i đavola. Svojim vaskrsenjem Ti si, Gospode, preporodio mnoge narode, čiji su Praoci poveravali u Tebe kao Sina Božijeg i Spasitelja. Među tim mnogobrojnim narodima, zahvaljujući našim Svetim Precima, Sv. Kralju Jovanu Vladimiru, Prep. Simeonu Mirotočivom i Sv. Savi, ubrojao se i naš blagosloveni i osveštani srbski rod.

            Ali, kao nekada starozavetni Izrailj, i mi, novozavetni Izrailj, ostavismo Tebe, naš „Put i Istinu i Život“ (Jn. 14, 6), i krenusmo stranputicama i bespućima, prigrlismo lažne nauke i verovanja, koje propovedaše sluge satane, „laže i oca laži“ (Jn. 8, 44), postasmo zlikovci i zločinci, a naše majke ubiše nebrojenu decu u svojim utrobama! I tako umesto sinova Božijih, postadosmo ponovo robovi greha, đavola i smrti. Zato su nas s pravom Tvoji i naši neprijatelji ubijali i progonili, zato nas  s pravom i danas tlače, ponižavaju i likuju nad našim okovima i lancima, koje smo sami sebi stavili na ruke i na noge.

Opširnije: MOLITVA ZA VASKRS SRBSTVA

Njegovom Preosveštenstvu Gospodinu Arseniju Episkopu Niškom, Niš

Vaše Preosveštenstvo,

Imajući na umu i u srcu reči Gospodnje: „Ako Vi ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji učenici; i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jn. 8, 31-32), i slušajući savet Sv. Ap. Pavla: „Stojte, dakle, u slobodi, kojom nas Hristos oslobodi, i nedajte se opet u jaram ropstva uhvatiti“ (Gal. 5, 1), kao i reči: „Srcem se veruje za pravednost, a ustima ispoveda za spasenje“ (Pim. 10, 10), i još: „Ako vam ko javi Jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude“ (Gal. 1, 9). Koliko je važno držati se nauke Hristove potvrđuje Sv. Ap. Jovan Bogoslov koji propisuje da onog koji ne donosi nauku Hristovu ne primamo u kuću niti da se pozdravljamo sa njim, da ne bi učestvovali u njegovim zlim delima (2.Jn. 1, 10-11); saglasno sa tim Gospod naređuje da se odvojimo od onih koji uče učenje duhovne bludnice Vavilona, rečima: „Iziđite iz nje, narode moj, da ne saučestvujete u gresima njezinim, i da vas ne snađu zla njezina" (Otk. 18. 4), i u skladu sa tim prihvatajući slovo i duh 15. pravila Dvokratnog Carigradskog sabora, koje glasi: „Ono što je određeno u pogledu sveštenika, episkopa, mitropolita, to još više mora imati značaja u pogledu patrijarha. Prema tome, sveštenik, episkop ili mitropolit koji se usudi da prekine zajednicu sa svojim patrijarhom, i ne bude kao što je naređeno i ustanovljeno, spominjao njegovo ime na Sv. Liturgiji, nego pre saborne odluke i njegovog konačnog suda, načini raskol, u pogledu takvog ovaj sveti Sabor naređuje: Da takav bude sasvim isključen iz sveštenstva, samo ako se dokaže takav njegov bezakoniti postupak.

Opširnije: Objava prekida pominjanja i opštenja protosinđela Sergija (Palačkovića)

„I zato će im Bog poslati silu obmane, da veruju laži;
da budu osuđeni svi koji ne verovaše istini,
nego zavoleše nepravdu“ (2. Sol. 2, 11-12).

Pravoslavna Crkva, nažalost, hronično i, čini se, neizlečivo, kasni za stvarnošću. Ona je troma, usporena i ne deluje blagovremeno zato što su njeni arhipastiri i pastiri, episkopi i sveštenici, oko i usta Crkve, tromi i usporeni, ne bdiju nad poverenim im stadom, i ne prate i ne rasuđuju o pojavama u svetu da bi zaštitili svoje stado, Crkvu – Nevestu Hristovu, od lukavstva lukavoga, od savremene civilizacije koja je prividno humanistička, a dublje, suštinskije posmatrano, satanska.

Opširnije: Protiv presađivanja i zaveštavanja telesnih organa

NjEGOVOM PREOSVEŠTENSTVU GOSPODINU MILUTINU

EPISKOPU VALjEVSKOM, Valjevo

 Vaše Preosveštenstvo,

sledeći zapovest Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, Koji zapoveda da nam oni koji ne slušaju Crkvu budu kao neznabožac i carinik (Mt. 18, 17), i još naređuje da se odvojimo od onih koji uče učenja duhovne bludnice Vavilona, rečima: „Iziđite iz nje, narode moj, da ne saučestvujete u gresima njezinim, i da vas ne snađu zla njezina“ (Otkr. 18, 4); slušajući i savet Sv. Ap. Petra, koji kaže: „Spasite se od ovoga pokvarenoga roda“ (Dap. 2, 40), kao i hodeći za rečima Sv. Ap. Pavla, koji kaže da „se srcem veruje za pravednost, a ustima se ispoveda za spasenje“ (Rim. 10, 10), i još: „Ako vam ko javi Jevanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude“ (Gal. 1, 9), i zapoveda da se od čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja klonimo (Tit. 3, 10), kao i Sv. Ap. Jovana Bogoslova, koji slično propisuje da onoga koji ne donosi nauku Hristovu ne primamo u kuću niti da se pozdravljamo s njim, da ne bi učestvovali „u njegovim zlim delima“ (2. Jn. 1, 9-11), i, konačno, prihvatajući duh i slovo 15. pravila Dvokratnog Carigradskog sabora, koje glasi:

Opširnije: OBJAVA PREKIDA POMINjANjA I OPŠTENjA ARHIM. NIKODIMA (BOGOSAVLjEVIĆA)

„Gospod je najveći umetnik. On je pesnik u ljubavi.
Želi da mu se potpuno predamo u veri, nadi i ljubavi.
Naša briga Ga rastužuje“; s. R.

U nedelju 27. 08. 2017. u Manastir Golubac došla je s. R. i ispričala dole potpisanom dva viđenja: jedno, koje je imala u noć 13. 08. 2016 i drugo oko 20. 12. 2016. O prvom viđenju o ravnoj zemlji nikom nije mogla da priča, ispovedila se svešteniku, koji viđenje nije komentarisao. U prvoj polovini ove godine bila je u Banja Luki, gde joj je prijateljica pokazala moju knjigu Ipak se ne okreće. Videći da knjiga odgovara njenom viđenju, želela je da dođe do mene i ispriča mi ga. Nabavila je telefon, najavila se i došla. Još je rekla da se posle viđenja molila Bogu da nađe nekog monaha da napiše knjigu o ravnoj zemlji, kako bi ljudi znali istinu o Njegovoj tvorevini, na šta sam joj uzvratio, u šali, da je ona krivac što sam knjigu napisao. Potom smo uporedili datume: ona je imala viđenje 13. 08. prošle godine, a ja sam prvi video klip o ravnoj zemlji gledao 08. 08., i zatim 15. 08. počeo sa skupljanjem građe na internetu za pisanje knjige. S obzirom da oboje verujemo u istinitost tvrdnji u mojoj knjizi i njenog viđenja, zaključili smo da je očito reč o jedinstvenom delu Božijem, i smatrali smo da je od duhovne koristi pravoslavnim Srbima da se ova viđenja objave.
Drugo viđenje o zvezdama na kupoli dopunjuje prvo, i zato ga zajedno s njim i objavljujemo.

Opširnije: VIĐENJE S. R. O RAVNOJ ZEMLJI, NEBESKOM SVODU I ZVEZDAMA

Gospode Isuse Hriste, Sine i Slovo Božije, evo došao je Veliki Petak pre Velikog Petka, evo ponovo razapinju Tebe vaskrslog Pobeditelja greha, bolesti, đavola i smrti. Zatvoren je Hram Tvoga Časnog i Životvornog Groba i Vaskrsenja, zatvoreni su hramovi u gotovo svim Pomesnim Crkvama, a neki su, suprotno sveštenim kanonima, bezakono odložili praznik Tvoga Vaskrsenja.

            Ponovo Te Jude, Kajafe i Pilati izdaju, predaju i razapinju. Ponovo udružene starešine, prvosveštnici i porobljivači zatvaranjem hramova pred Svetli Vaskrs utamničuju Tebe jedinog istinitog Osloboditelja i Spasitelja, a sa Tobom i većinu pravoslavnih hrišćana, među kojima i Tvoje Srbe i Srbkinje.

            Znamo, Gospode, da si ovo popustio zbog naših grehova. Ovo iskušinje i poniženje je milost Tvoja u odnosu na ono što smo zaista zaslužili, jer smo ostavili Tebe, Boga i Spasa našeg, Tvoju Svetu Crkvu i Tvoju svetu pravoslavnu veru, i krenuli za lažnim bogovima ovog palog sveta koji u zlu i laži leži, ostavili molitvu, post i vrlinu, a prigrabili bezakonje, neuzdržanje i svaki greh.

            Ali, Svemilostivi Gospode, oprosti nam i pomozi nam, jer nam jedini Ti, kao Svemilostivi Sudija, možeš oprostiti, i jedini nam Ti, kao Svemogući, možeš pomoći. Oprosti nam neprebrojiva sagrešenja naša i neka ne bude po našoj grešnosti, već po Tvoj milostivosti i čovekoljublju. Pomozi nam i uredi Svojom svemoćnom Desnicom da se otvore naši hramovi za Praznik Tvoje pobede nad đavolom i smrću. Počuj vapaje i jecaje naše, pogledaj tugu i ucveljenost našu, obrati se na suze i pokajanje naše, i usliši molitve i molbe naše, Jedini Milostivi i Svesažaljivi. Uredi na način na koji samo Ti možeš urediti, da naši hramovi ne budu zatvoreni, prazni, da se u njima ne služi prazna Liturgija bez nas, vernog naroda Tvog, niti da se takva prazna službe ne prenosi surogatno i lažno preko televizije, već da se otvore i napune nama, pravoslavnim vernicima, i našom radošću. Daruj nam, Gospod, da vaskrsavajuća pobednička radost zasija i zabruji u noći Tvoga Vaskrsenja i u našim hramovima i u našim srcima. Otvori, Gospode, pre svih i posle svih hramova, Hram Tvoga Životvornog Groba, da nam u njemu zasija nestvorena svetlost Tvoga Vaskrsa! Pobedi, Gospode, još jednom!

Molimo Te, Gospode, usliši, pomiluj i pomozi! Ne radi nas i našeg pokajanja, koje ne može da pokrije i prevlada naša sagrešenja, već radi Tebe i radi slave Tvoje, da ne likuju oni koji su potomci onih koji su Te razapeli, deca oca laži i laže, da se ne naslađuju robovi greha, đavola i smrti, već svetlošću Tvoga Vaskrsenja i njih obasjaj, prosvetli i privuci Sebi. Pobedi, Gospode, još jednom!

            Gospode Isuse Hriste, radi molitava Prečiste Vladičice naše Bogorodice, Sv. Save Srbskog, Prep. Simeona Mirotočivog i svih Svetih iz roda Srbskog, usliši i pomiluj.

Ali, opet, neka ne bude kako mi hoćemo, već kako Ti, jer Ti jedini znaš šta je dobro za naše spasenje. Neka bude sveta volja Tvoja u svemu svagda, sada, uvek i u vekove vekova. Amin.

            HRISTOS VOSKRESE!

            VAISTINU VOSKRESE!

„Ne može čovjek griješiti ako istinu reče,

griješio bi ako je zaturi  i krije od ljudi“ (Sula Radov).

            U prošlom videu sam pokazao kako je pravoslavno poimanje nacije i razobličio novatorski odnos prema ovoj svešteno-duhovnoj kategoriji. Pravoslavno bogoslovlje nacije sam pokazao na primeru srbskog sveštenog naroda, koji je zahvaljujući Sv. Savi porodio osobeni stil i duh, tzv. svetosavlje, svetosavsku narodnu crkvu. Potom smo videli kako je crnogorska nacija nastala van Crkve, bez njenog blagoslova, i da je ona u svojoj suštini konvertitstvo – preveravanje po načinu nastanka, i da nju možemo smatrati za vrstu jeresi.  Na kraju sam na osnovu svega rečenog dokazao da SPC ne može dati blagoslov za njeno ocrkovljenje, pri čemu poštuje, kao pravo svakog čoveka na samoizjašnjavanje, njeno pravo na postojanje u građanskom društvu.

U ovom videu ćemo videti kakav je bogoslovski odnos Mitr. Amfilohija prema naciji uopšteno, i posebno u odnosu na srbsku i crnogorsku naciju.

Pokazao sam u prošlom videu da je Mitropolit rastao i vaspitavan u epskom duhu srbstva Sv. Save, Sv. Lazara Kosovskog, Kosova i Njegoša. Takav je završio bogoslovske škole u Beogradu, takav otišao u Grčku na doktorat, takav se vratio, preko Pariza, najpre u Banat kao episkop, a od 1991. g. u Crnu Goru, na Cetinje kao Mitropolit. Na ustoličenju su mu bili Novak Kilibarda, Radovan Karadžić i Matija Bećković. Još 1990. je tvrdio: „Srpski narod u ovoj ima najmanje razloga, što se njega tiče, da se bori za bilo kakvu Jugoslaviju... Da smo 1918, kao narod, imali ovo iskustvo koje imamo sada, vjerujem da ne bismo ni ulazili u jugoslovensku perspektivu – ni sebe radi, ni drugih radi. Gledano kroz perspektivu sadašnjeg iskustva, 1918 je jedna od velikih zabluda i iluzija srpskog naroda“. Dočekalo ga je vreme ratova, i on je bio na svim ratištima gde se srbstvo branilo: sa guslama na dubrovačkom ratištu, sa Arkanom na Cetinju: „Mitropolit Amfilohije je na Petrovdan 1991, od Cetinjskog manastira 'napravio kasarnu', dozvoljavajući pripadnicima Arkanove Srpske dobrovoljačke garde da naoružani uđu u njega“. Srcem je bio uz Republiku Srpsku, „svetionikom i Pijemontom celokupnog srpstva“, potom u Metohiji sahranjivao mrtve... Njegoševski je bolovao i sastradavao sve muke, nevolje i stradanja svih srbskih zemalja. Njegova retorika je, po tvrdnjama njegovih protivnika u Crnoj Gori, bilo promovisanje srbstva i svetosavlja, saglasno velikosrbskom nacionalističkom projektu. Kada je novoizabrani Vojislav Koštinica došao u Trebinje na sahranu Jovana Dučića 1999. g., Mitropolit je izjavio: „Sudeći po ponašanju Crkve, ali i svih prisutnih u Trebinju, dolazak Vojislava Koštunice na sahranu Jovana Dučića ostavio je utisak da je tamo došao ne samo predsjednik SRJ, već predsjednik svih Srba u otadžbini i dijaspori“. Tih godina mu je prebacivano zbog obnavljanja četništva: „Reafirmacija četništva, vidljiva ne samo u istoriografsko-publicističkoj delatnosti SPC u Crnoj Gori, odnosno mitropolije crnogorsko-primorske i njenoj izdavačkoj delatnosti, organizovanje osveštavanja stratišta na kojima su izginuli četnici nailazilo je na kontroverzna mišljenja, ne samo u crnogorskoj javnosti“.

Opširnije: Mitropolit Amfilohije – od velikosrbina do velikocrnogorca

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, amin.

Prvoslavni hrišćani imaju dva Ustava: nebeski, koji je Sveto Jevanđelje, i zemljaski Ustav i Zakon o crkvama i verskim zajednicama u RSrbiji. Slava Bogu, ovaj zemljaski Ustav i Zakon nisu u suprotnosti, šta više, omogućavaju nama svetosavcima da u slobodi živimo Hristov nebeski Ustav.

Čak i u vreme komunizma vernici su mogli ići u hramove na službe. Juče, 02. 04. 2019. g. Krizni štab vanrednog stanja je doneo odluku o zabrani kretanja od subote u 13, pa do ponedeljka u 5 časova, kojom se nama pravoslavnim Srbima i Srbkinjama uzurpiraju prava zagarantovana i Svetim Jevanđeljem i Ustavom i Zakonom o crkvama i verskim zajednicama države Srbije.

Član 43. Ustava glasi:
„Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.“.

Jasno stoji da se ispoljavanje vere može ograničiti „radi zaštite života i zdravlja ljudi“ samo određenim Zakonom, a nikakvo naredbama Kriznih štabova u vreme vanrednih stanja.
Ovo potvrđuje i čl. 202, kojim govori o odstupanjima od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju, i koji glasi:

Opširnije: POZIV PRAVOSLAVNIM SRBIMA POVODOM ZABRANE ODLASKA NA NEDELJNU SLUŽBU (+video)