ВИЂЕЊЕ С. Р. О ВЛ. АРТЕМИЈУ

ВИЂЕЊЕ С. Р. О ВЛ. АРТЕМИЈУ

Виђење је било после раскола када је настала читава забуна. Нађох се у сну у мензи Философског факултета. Дугачки столови, али празни, хране нема. Нађох се поред владике Артемија. Доле у низу седе људи. Ја упитах владику: „Реците ми, да ли се при Вашем служењу дешавају Свете тајне? Да ли се хлеб претвара у тело Христово, а вино у крв?“ Владика ћути, гледа у даљину. У том људи у жагору прозборише, устајући од столица: „Да, то смо и ми хтели да питамо!“ Владика ћути. Сви ћутимо. Ја опет: „Реците ми, Владико!“ И даље ћути и гледа у даљину. Упитах га и трећи пут. Одједном, зарида владика тешким плачем. Потресох се: „Владико, зашто тако страшно плачете? Ако сте гладни, дођите да вас нахраним, ако сте жедни да вас напојим. Имам да Вам дам!“ Тешки уздаси из дубине бића његовог! Плач, ридање! Ја се још више ражалостих и поновим му позив да га нахраним. Гледам га лицем у лице, сузе му низ образе теку, како тешку тугу носи! На то ми одговори владика Артемије: „То чега сам ја гладан, ти немаш да ме нахраниш, и чега сам ја жедан ти немаш да ме напојиш!“ И погну главу…

+ + +

Порука је јасна: (бивши) вл. Артемије није гладан и жедан телесне хране и пића, већ духовнe, а то је благодат Божија, које у његовом расколу нема.

Архим. др Никодим (Богосављевић)
О-владики-Артемију.doc