ВЕЛИКИ ПАД СВЕТЕ ГОРЕ

После вучијег сабора на Криту ништа не може бити више исто.

Својевремно сам чуо на Светој Гори од угледних светогораца да је линија помињања Патр. Вартоломеја причешћивање са папистима, без претходног њиховог примања у Православну Цркву кроз покајање. Исто ово се и данас прича на Светој Гори. То, међутим, није светоотачка „линија“ прекида помињања и општења. Током читаве историје Цркве та линија је била јерес: чим би, наиме, неко од патријараха, митрополита или епископа почињао да проповеда јерес Свети Оци би прекидали општење с њима. Тако су радили Св. Атанасије Велики, Св. Василије Велики, Св. Кирило Александријски, Преп. Максим Исповедник, Преп. Теодор Студит, Св. Григорије Палама, Св. Марко Ефески, све до бројних новосвештеномученика који су прекратили општење са митр. Сергијом (Страгородским), због јереси одступништва, која је по њему добила име сергијанизам.

Требало је, дакле, да Света Гора прекине помињање Патр. Вартоломеја много пре вучијег Критског сабора због његове отворене проповеди јереси екуменизма, која је осуђена на Свеправославној конференцији 1948. г., затим од АСабора РЗПЦ 1998. г., од АСабора Грузијске ПЦ 1998. г., од Сабора епископа, свештеника, свештеномонаха, монаха и мирјана у Грчкој 2009. г. (Исповедање вере против екуменизма), од бројних савремених светитеља као што су Св. Серафим (Собољев), Св. Николај Србски, Преп. Јустин (Поповић), Преп. Пајсије (Светогорац), Преп. Гаврило Грузин и др.

Међутим, Света Гора, тврђава и светионик православља, није кренула исповедничким путем.

Ако се пре вучијег лжесабора на Криту и могло наћи разумевања и оправдања за неисповедништво Свете Горе, после њега за тако нешто више нема места. Због малодушности и компромисерства, млакости и неисповедништва, Света Гора је у великом паду.

Велики пад Свете Горе је постао још већи након пада јеретика Патр. Вартоломеја у раскол, неканонским упадањем на канонску територију РПЦ, и проглашавањем расколника за тобожњу Цркву. Света Гора ћути, а ћутањем се издаје Бог, према нелажном сведочанству Св. Григорија Богослова.

Међутим, пошто у питањима догмата и канона вере нема неутралног положаја, помињањем јеретика и расколника Патр. Вартоломеја и сама Света Гора, тј. братства њених 20 манастира и бројених келија, осим неколико изузетака међу келиотима, постају саучесници његових јереси и раскола. Тако да је пад Свете Горе по тежини раван паду 10 Помесних Цркава који су примили критске јеретичке јереси.

Светионик је престао да светли, труба је престала да труби… Огањ се претворио у дим сировог и влажног грања…

Велики пад Свете Горе је велики знак апостасије последњих времена…

„Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг. Саветујем ти да купиш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш. Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј, и покај се. Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном. Ономе који победи даћу да седи са мном на престолу моме, као и ја што победих и седох са Оцем мојим на престолу његовом. Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама“ (Откр. 3, 15-22).

 

Архим. др Никодим (Богосављевић)