Mnogi episkopi i sveštenici danas, nažalost, propovedaju da je za Crkvu svejedno u kom političkom sistemu ona postoji. Oni to govore po svom liberalnom i modernističkom ubeđenju, želeći da se prilagode duhu ovoga sveta čije obličje prolazi, zaboravljajući, pri tom, hiljadugodišnja iskustva i pouke istorije Crkve. To su bivši monarhisti, politikanti, koji za sebe i za Crkvu žele da od vladara ovoga sveta dobiju materijalnu pomoć i uvažavanje. Zahvaljujući njima mnogi neofiti unose svetski duh u Crkvu, pa žele demokratiju u njoj, traže svoja prava, jednakost sa sveštenstvom i slično. Međutim, dublje posmatramo, kao što ćemo u nastavku videti, oni su neposredno ili posredno pristalice bogoboračkih političkih sistema, demokratskih i totalitarnih.

Dakle, monarhija ili demokratija? Pri traženju odgovara na ovo pitanje treba poći od toga da se utvrdi šta je Božija volja, šta je Njegov blagoslov: da li naš Tvorac i Gospodar blagosilja monarhiju ili demokratiju?

Među Tri Božanske Ličnosti vlada princip monarhije: moni arhi – jedno načelo, jedan početak. To je Bog Otac Koji rađa Boga Sina, i iz Koga ishodi Sveti Duh. Zato je Božija volja i blagoslov da na zemlji među ljudima bude monarhija, u kojoj će biti jedna glava, jedan Pomazanik Božiji, koji dobija vlast neposredno od Boga, i koji Bogu jedino odgovara. Unutar Pravoslavne monahije Car ili Kralj, kao Božiji izabranik i pomazanik, jeste predstavnik Božiji na zemlji, on je glava ili otac pravoslavnog naroda, koji njime ne upravlja, nego mu služi radi ostvarivanja jednog jedinog cilja – zadobijanja spasenja, tj. Carstva Nebeskog. Car ili Kralj se rukovode Svetim Pismom, njihov ustav jeste Jevanđelje. To je punoća Božije volje i blagoslova ovde na zemlji. Dva Pravoslavna Carstva, Romejsko (Vizantijsko) i Rusko su potvrda svega rečenog. Od 2000 godina, koliko postoji hrišćanstvo, Pravoslavna Carstva su trajala preko 1500 godina. Ova činjenica je najbolja potvrda i najbolji odgovor na pitanje postavljeno u naslovu: punoća Božije volje i blagoslova na zemlji jeste Pravoslavna monarhija.

Osim toga, stvarajući čoveka, Bog je hteo da stvori zajednicu koja će biti ikona zajednice Tri Ličnosti Presvete Trojice. Ako je čoveka Bog stvorio po Svome liku i podobiju, logično je i da zajednica ljudi bude ikona Božanske Zajednice. Ikona te Božanske Zajednice među ljudima je Carstvo Nebesko, ili Carstvo Božije. Zbog pada naših Praroditelja, nažalost, to Carstvo se podelilo na dve ikone: na Crkvu i na Carstvo, kao državno uređenje. Tek zajedno Carstvo i Crkva su puna ikona Carstva Božijeg, odnosno Presvete Trojice. Naravno, ovo je moglo da se ostvari tek posle Domostroja spasenja ljudskog roda, ostvarenog od strane Gospoda našeg i Spasa Isusa Hrista. On je ključ za razrešenje naše dileme, budući da je kao Bog Car i kao Čovek Prvosveštenik. Iz pedagoških razloga Hristos je svoje dve službe podelio na jednog Cara i na mnogo Prvosveštenika. Dakle, Hristos kao Bog daje Svoju vlast Svojoj ikoni na zemlji – miropomazanom Caru, a kao Čovek daje Svoj blagoslov da njegove ikone u Crkvi budu Prvosveštenici. Takvo je ustrojstvo ovde na zemlji. U budućem Carstvu Nebeskom, koje će se ustanoviti po isteku vremena i istorije, Hristos će u Sebi ponovo objediniti obe ove službe: u večnom Carstvu Nebeskom On će biti večni Car-Prvosveštenik.

Pošto smo videli gde je izvorište monarhije, sada da to utvrdimo za demokratiju.

Demokratija znači vlast ili vladavina naroda. Odakle narod crpi svoje pravo na vladanje? Ko mu je dao to pravo? Kao što smo gore videli, narodu je mogao dati pravo na vladanje samo Onaj Koji vlast ima, a to je Bog. On, međutim, nikada Svoju vlast nije preneo niti predao narodu. Zato se narod pojavljuje kao uzurpator vlasti, kao samozvanac. U stvarnosti, međutim, narod nikada i ne vlada, već to čine oni koji su tobože predstavnici, izabranici narodni, pa se, samim tim, oni javljaju kao uzurpatori ili samozvanci.

Kada, gde i kako su nastale demokratije? Demokratije su nastale na pepelu zapadnih monarhija, počevši od Francuskog carstva, koje su judeji srušili 1789-99. Nakon toga su srušena ostala, završno sa Ruskim pravoslavnim carstvom 1917. Zašto su to judeji učinili? Zato da bi preko parlamentarne demokratije i partija zavladali gojima. To su i uspeli. Oni preko demokratije, kao glavnim oružijem, vladaju čitavim svetom. To čine još i pomoću banaka, tajnih društva, medija i industije zabave. Sve rečeno oni drže pod svojom kontrolom. Parlamentarni i predsednički izbori su farsa za naivne goje, po onoj Staljinovoj, da nije bitno ko glasa, već ko broji glasove.

Zašto to oni rade? Judeji su razapeli Hrista, i od bogoizabranog postali bogoprokleti, tj. satanoizabrani narod, i tokom dva milenijuma oni prave pripreme za zacarenje njihovog lažnog mešijaha, antihrista. Njihove pripreme su u završnoj fazi. Prema viđenju Natalije Teljepine antihrist je rođen od Beatris od Jorka, unuke kraljice Elizabete, 2002. godine.

Iz rečenog je jasno da demokratija nije po Božijoj volji i blagoslovu, odnosno da ona svoje poreklo ima od lažnog boga, satane, koji ju je pomoću svojih slugu – judeja proširio po čitavom svetu. Zato je Sv. Jovan Kronštatski s pravom mogao reći: „Demokratija u adu, u Carstvu nebeskom monarhija“. I zaista: demokratija milione i milione ljudi uči bezbožju i bogoborstvu, gurajući ih u provaliju večne pogibeli, a monarhija sa Božijim Pomazanikom kao glavom ograđuje i čuva Crkvu – maticu večnog spasenja i života.

Šta je krajnji cilj demokratije? Pošto je krajnji cilj izumitelja demokratije – satane, da uništi Crkvu, to je i demokratija u službi ostvarenja tog cilja. Svedoci smo sekularizacije, posvetovnjačenja Crkve, koje se ostvaruje pomoću liberalizma i modernizma, čiji su izdanci jeresi ekumenizma, neoobnovljenstva, sergijanizma, pacifizma, hilijazma, apokatastaze… Taj proces je odpočeo sa uklanjanjem bedema kojim je Crkva bila čuvana i branjena – bedema Pravoslavnog Carstva. Rušenje Crkve iznutra odpočelo je sa „uklanjanjem onoga koji zadržava“, sa Sv. Carem Nikolajem 2., Velikomučenikom i Iskupiteljem. Odmah posle njegovog svrgavanja usledilo je uvođenje jeresi ekumenizma, novog kalendara, završno sa Kritskim vučjim saborom, na kome je jeretička učenje primilo 10 Crkava. Posle jeresi nastupile su raskoli, kojima lažni patrijarh i mason Vartolomej cepa rizu Hristovu, priznajući ukrajinske raskolnike za „kanonsku“ Crkvu. Na redu su Makedonska, Crnogorska…

Međutim, budući da je Crkva neuništiva, pravoslavna vera će biti svedočena i ispovedana do Drugog Hristovog dolaska. Osim toga, zahvaljujući iskupiteljskoj žrtvi Sv. Cara Nikolaja, Bog će podići novog Ruskog Cara, koji će biti osloboditelj i pokrovitelj svih pravoslavnih naroda. On će Crkvu očistiti od jeresi i jeretika, i tako ukrepiti sve pravoslavne pred poslednja i najteža iskušenja koja će na kraju istorije doneti 3. Svetski rat i vladavina antihrista od 3 i po godine.

Dakle, monarhija, a ne demokratija