BOŽIĆNA POSLANICA LETA GOSPODNjEG 2021.

SVA VERNA ČADA SRBSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVEŠTENSTVO, MONAŠTVO I VERNI NAROD POZDRAVLjAMO NEBOZEMNIM POZDRAVOM MIRA I RADOSTI:

MIR BOŽIJI!

HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!

            Dragi oci i matere, braćo i sestre u Hristu, kao pre 2000 godina, Sv. Ap. Pavle objavljuje i danas: „Zaista velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovjedi se neznabošcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slavi“ (1. Tim. 3, 16). Nema veće tajne pobožnosti otkrivene čoveku u ovom svetu, od toga da se Bog javio u telu, postao čovek da bi spasio svakog čoveka koji poveruje u Njegovo očovečenje. Sin Božiji, Slovo Božije je postao Sin Čovečiji, Bogočovek Isus Hristos, da bi spasio čitavo čovečanstvo od ropstva grehu, đavolu i smrti, da izbavi svakog ko poveruje da je On istiniti Bog i istiniti Čovek, da je On istiniti i jedini Spasitelj čitave tvorevina. „I Slovo postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine“ (Jn. 1, 14).

            Dogodilo se ono što je Adamovo potomstvo čekalo hiljadama godina i brojni starozavetni proroci najavljivali. Sin Božiji je primio ljudsku prirodu od Svoje Bogomajke, Uvekdjeve Marije, ne da bi ispunio naše spasenje i potom je odbacio, nego da bi zauvek, večno ostao Čovek, tačnije Bogočovek. Začet blagovoljenjem Boga Oca Duhom Svetim u čistoj utrobi Prečiste Djeve, dakle besemeno, On je, budući slobodan od praroditeljskog greha, bio slobodan od svakog greha, bolesti i konačno smrti, pa je kao slobodan mogao i druge da oslobodi, pod uslovom da čovek poveruje u Njegovo bogočoveštvo i spasiteljsku službu.

            Svu Svoju Božansku silu, moć i vlast Hristos je sakrio u najnemoćnijem i najslabašnijem telu novorođenčeda, Svoju Božansku svetlost sakrio je u tamu našeg zemljanog tela i mrak najmračnije Vitlejemske noći, koju je, međutim, obasjala zvezda sa istoka, pretvorivši je od najmračnije u najsvetliju. Kao što predivno pevaju praznični tropar i kondak, čitava tvorevina je došla da pozdravi svog Tvorca i Spasitelja, da se pokloni Suncu pravde i Istoku sa visine: ljudski rod daje Prečistu Bogorodicu, Pravednog Josifa, vitlejemske pastire i tri Mudraca sa istoka, kao predstavnike tri ljudske rase; zemlja prinosi svoju pećinu umesto doma i kolevke; nebo šalje nestvorenu zvezdu da pokaže i obasja put mudracima, a anđeli pevaju nebozemnu pesmu mirbožanja: „Slava na visini Bogu, na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14); konačno, čak i beslovesne, ali krotke i nezlobive životinje svojim dahom greju Bogomladenca Isusa Hrista.

„I Svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze“; „Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet“ (Jn. 1, 5, 9). „Narod koji sjedi u tami vidje svjetlost veliku, i onima koji sjede u oblasti i sjeni smrti, svjetlost zasija“ (Mt. 4, 16).
I mi smo danas zajedno sa svima njima okupljeni u Vitlejemskoj pećini, i mi zajedno sa mudracima iznosimo svoje darove: post, molitvu, pokajanje, međusobno praštanje, slavoslovlje i polažemo u Njegove jasle; nalažemo svoje badnjake, kao nekada pastiri svoje pastirske štapove, da bi se ugrejao Onaj Koji je naš oganj i svetlost, i na tu vatru pridodajemo i plam naše vere, molitve i zahvalnosti.
Lepotu, idilu, svetlost i radost ove Vitlejemske noći, međutim i nažalost, narušava mrak koji je Bogomladenac proterao sa lica zemlje svetlošću Svoje istine i pravde, tačnije Samim Sobom. To je mrak greha i pakla, mrak satanske bogomržnje i čovekonenavisti, koji je sve mračniji i širi se čitavom vaseljenom, pretvarajući hristoobasjani svet ponovo u „oblast i senku smrti“. Posle 2000 godina, nažalost, možemo da potvrdimo da svet, kao i tada, ne želi Hrista, da Ga svet mrzi: „Ako vas mrzi svijet, znajte da je mene omrznuo prije vas“ (Jn. 15, 18). Kao i pre 2000 godina, svet ponovo progoni, blati, pljuje, šamara, bičuje i razapinje Hrista. Ponovo to rade udruženi književnici, fariseji i sveštenici; nažalost, danas to rade pravoslavni. Oni Bogomladenca Isusa Hrista ne vole, ili ga lažno vole, zato jer su više zavoleli tamu greha, smrti i pakla, zato što ih Njegova svetlost peče: „A ovo je sud što je svjetlost došla na svijet, a ljudi više zavolješe tamu negoli svjetlost; jer njihova djela bijahu zla. Jer svaki koji čini zlo mrzi svjetlost i ne ide ka svjetlosti, da se ne razotkriju djela njegova, jer su zla. A ko istinu tvori, ide ka svjetlosti, da se vide djela njegova, jer su u Bogu učinjena“ (Jn. 3, 19-21).
Čitavo čovečanstvo se ujedinjuje u zlu. Greh je oruđe kojim nepomjanik zadobija vlast u svetu. Zadobivši je, on je preko svojih najboljih slugu krenuo u uništavanje čoveka i čitave Božije tvorevine. Pred našim očima se odvija genocid svetskih razmera. Oružje su mu lažna bolest i lažna medicina. Na delu je svetska zavera u kojoj saučestvuju političari, naučnici i lekari. Nažalost, po rečima Gospodnjim: „od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti“ (Lk. 12, 48), glavna odgovornost leži na nama pravoslavnim. Kao što piše na stranicama Otkrivenja Sv. Ap. Jovana Bogoslova, preduslov za dolazak „čoveka bezakonja, sina pogibli“, (2. Sol. 2, 2), tj. antihrista, jeste apostasija, odstupništvo pravoslavnih od prave, čiste, pravoslavne vere. Čitav 20 vek je bio vek širenja jeresi ekumenizma, koja je svoj vrhunac zadobila na vučijem saboru na Kristu 2016. g., kada je deset Pomesnih Crkava prihvatilo i zvanično ovo krivoverje. Sve do tada đavo nije mogao da ostvari svoje planove, a od tada se, kao što vidimo pred našim očima, otvorila „pandorina kutija“ zla.
„Vi ste so zemlji: ako so obljutavi, čime će se osoliti?“ (Mt. 5, 13). So vere crkvenih prvaka je obljutavila, i došlo je otpadništvo, i uklonjen je onaj koji zadržava (2. Sol. 2, 3, 7), tj. blagodat Svetoga Duha.
Zato su glavni saučesnici svetskog genocida „pravoslavni“ sveštenici, tj. vukovi u jagnjećim kožama, koji vode svoje ovce na zaklanje, time što veruju i služe laži koju sprovode udružene državne vlasti, nauka i medicina. Pošto jeresima ubijaju duše svojih vernika, pohitali su da sa svetom ubijaju i njihova tela. Jeresi ekumenizma se pridružila jeres koronoverstva, koja je hula na Duha Svetoga, jer tvrdi da se vernik može u hramu Gospodnjem zaraziti celivanjem ikone, krsta, moštiju, primanjem Svetog Pričešća. Bogohule i vrše svetogrđe, a maskama bogosluženje pretvaraju u demonosluženje! Oni su saučesnici onih koji su vikali: „Raspni ga, raspni“ (Lk. 23, 21), „krv njegova na nas i decu našu“ (Mt. 24, 25), i koji prave poslednje pripreme za dolazak njihovog lažnog mesije, bogomrskog antihrista.
Ovo je, dragi oci i matere, braćo i sestre, početak kraja. U godini koja je pred nama, kao što je Bog otkrio preko svojih svetih sasuda, sledi izlivanje čaše gneva Božijeg: nemiri, glad, ratovi, kataklizme...
Ali, Gospod kaže: „Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo“ (Lk. 12, 32); „Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima“; „Ali ko pretrpi do kraja, taj će se spasti“ (Mt. 24, 33, 13). Kotvom čiste i prave vere priljubljeni uz Hrista, mi ne dozvoljavamo da nam zlo i mrak ovog sveta proteraju božićnu radost i svetlost iz naših srca. Po reči Gospodnjoj, mi se ne plašimo onih koji mogu pogubiti naša tela (Mt. 10, 28), već se ove noći, svetlije od najsvetlijeg dana, radujemo dolasku u svet Onoga Koji hoće da naše duše i tela izbavi od greha, đavola i večne smrti, i Čiju svetlost, koja svetli u Pravoslavnoj Crkvi, ne može niko proterati iz sveta sve do kraja vremena i dolaska večnosti. Ta svetlost prave vere će u kandilima srca pravoslavnih vernika neugasivo dočekati munju, koja treba da izađe od istoka i sine do zapada (Mt. 24, 27), tj. Drugi i Slavni Dolazak Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista. Prvi put On je došao nečujno, tajno i smireno, kao najslabije biće na zemlji, ali će zato Njegov Drugi Dolazak biti „na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izabrane svoje od četiri vjetra, od kraja do kraja nebesa“ (Mt. 24, 30-31). Hristos će ponovo doći kao Car i Sudija, i svako će dobiti po svojoj veri, tj. zloveri.
I biće novo nebo i nova zemlja, i sići će Nebeski Jerusalim na zemlju, i uspostaviće Gospod Svoje Carstvo ovde na zemlji, Carstvo istine, pravde, svetlosti, večnog blaženog života: „Evo Skinije Božije među ljudima, i On će stanovati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima; i Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe“ (Otkr. 21, 3-4). Svetlost će oterati tamu, istina laž, pravda nepravdu, život smrt. „I Grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da mu svijetle, jer ga slava Božija osvijetli, i svjetlost je njegova Jagnje. I narodi će hoditi u svjetlosti njegovoj, i carevi zemaljski donijeće slavu i čast svoju u njega; i vrata njegova neće se zatvarati danju, jer noći ondje neće biti“ (Otkr. 21, 23-25).
Zato danas i u sve dane naših života Njemu, istinitom Bogu i istinitom Čoveku, zajedno sa Mudracima, prinosimo zlato naše pravoslavne vere, tamjan naših smirenih molitava i smirnu našeg mirbožanja i čvrste nade u Njegovo milosrđe i čovekoljublje.
Zato radosnih i zahvalnih duša i svetlih umova, zajedno sa Sv. Prorokom Isaijom pevamo:
„Eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuil – s nama Bog“ (Is. 7, 14). „ Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni“ (Is. 9, 6).
A sa anđelskim horovimi, Mudracima sa istoka, vitlejemskim pastirima, i malim „našim srbčićima, k'o srebrnim zvončićima“, sa krotkim životinjama i čitavom tvorevinom, klečimo na kolenima naših srca pred vitlejemskim jaslama, i proslavljamo dolazak našeg Tvorca i Spasitelja u telu, Bogomladenca Isusa Hrista, pesmom:
„Slava Bogu na visini, na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“ (Lk. 2, 14).

HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

O Božiću 2021, Arhimandrit Nikodim (Bogosavljević)
U Manastiru Vozdviženja Časnog Krsta,
Rajković