NjEGOVOM PREOSVEŠTENSTVU GOSPODINU MILUTINU

EPISKOPU VALjEVSKOM, Valjevo

 Vaše Preosveštenstvo,

sledeći zapovest Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, Koji zapoveda da nam oni koji ne slušaju Crkvu budu kao neznabožac i carinik (Mt. 18, 17), i još naređuje da se odvojimo od onih koji uče učenja duhovne bludnice Vavilona, rečima: „Iziđite iz nje, narode moj, da ne saučestvujete u gresima njezinim, i da vas ne snađu zla njezina“ (Otkr. 18, 4); slušajući i savet Sv. Ap. Petra, koji kaže: „Spasite se od ovoga pokvarenoga roda“ (Dap. 2, 40), kao i hodeći za rečima Sv. Ap. Pavla, koji kaže da „se srcem veruje za pravednost, a ustima se ispoveda za spasenje“ (Rim. 10, 10), i još: „Ako vam ko javi Jevanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude“ (Gal. 1, 9), i zapoveda da se od čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja klonimo (Tit. 3, 10), kao i Sv. Ap. Jovana Bogoslova, koji slično propisuje da onoga koji ne donosi nauku Hristovu ne primamo u kuću niti da se pozdravljamo s njim, da ne bi učestvovali „u njegovim zlim delima“ (2. Jn. 1, 9-11), i, konačno, prihvatajući duh i slovo 15. pravila Dvokratnog Carigradskog sabora, koje glasi:

„Ono što je određeno u pogledu sveštenika, episkopa i mitropolita, to još više mora imati značaja u pogledu patrijarha. Prema tome, sveštenik, episkop ili mitropolit, koji se usudi da prekine zajednicu sa svojim patrijarhom, i ne bude, kao što je naređeno i ustanovljeno, spominjao njegovo ime na svetoj Liturgiji, nego pre saborne odluke i njegovog konačnog suda, načini raskol, u pogledu takvog ovaj sveti Sabor naređuje: da takav sasvim bude isključen iz sveštenstva, samo ako se dokaže takav njegov bezakoniti postupak. U ostalom, ovo se naređuje i potvrđuje u pogledu onih, koji samo pod izgovorom nekih prestupa odstupaju od svojih predstojnika i čine raskol, te ruše jedinstvo Crkve. Jer oni, koji se odeljuju od zajednice sa svojim predstojateljem zbog neke jeresi koja je od svetog Sabora ili Otaca osuđena, tj. kada on javno propoveda jeres i otvoreno uči u crkvi to zlo, takvi ne samo što neće podleći kanonskoj osudi za to što su pre sabornog rešenja otišli od takvog episkopa, nego će, na protiv, biti zaslužni časti koja pristaje pravoslavnima, pošto oni nisu osudili episkope nego pseudo-episkope i pseudo-učitelje, niti su raskolom narušili jedinstvo Crkve, nego, na protiv, pohitali su da Crkvu oslobode raskola i deoba“,

zbog javne propovedi i sprovođenja jeresi ekumenizma i sergejanizma, i ne sprečavanje bogoslužbene jeresi neobnovljenstva od strane Patrijarha srpskog G. Irineja, koga pominjete na Vašim Sv. Liturgijama i s kojim saslužujete, kao i zbog što se Vi sami ne borite protiv, i samim tim odobravate sve tri navedene jeresi, ja, arhimandrit Nikodim (Bogosavljević) SPC, klirik Eparhije valjevske, objavljujem PREKIDANjE POMINjANjA I OPŠTENjA sa Vama.

OBRAZLOŽENjE:

1. JERES EKUMENIZMA

A. a) Patrijarh srpski G. Irinej je 12. 09. 2010. g. u Beču učestvovao na papističkoj misi.

b) Patrijarh srpski G. Irinej je 30. 09. 2010. g. agenciji Tanjug izjavio da je ekumenista.

v) Patrijarh srpski G. Irinej je 08. 12. 2010. g. u beogradskoj sinagogi za jevrejski praznik Hanuku palio menoru.

g) Patrijarh srpski G. Irinej je 05. 10. 2014. posetio središte jeretičkih sirijskih monofizita u Stokholmu, na zvaničnom sajtu SPC eufemistički i neistinito nazvanim „dohalkidonska Sirijska crkva“, u pratnji nekoliko episkopa naše Pomesne Crkve, i tom prilikom je obukao njihov ornat, primio žezlo i krst, i ulazio u oltar.

d) Patrijarh srpski G. Irinej je na Kritskom lažnom saboru 2016. g. potpisao sva dokumenta, u kojima se, pored ostalih, utvrđuje i jeres ekumenizma.

đ) Patrijarh srpski G. Irinej nije u aktuelnoj pripremi promene Ustava SPC predložio da se iz njega izbaci ekumenistički 4. stav 70. člana, koji u nadležnost SA Sinoda stavlja da se „stara o zbliženju i ujedinjenju hrišćanskih Crkava“.

e) Patrijarh srpski G. Irinej je dao blagoslov i pozdravio učesnike Konferencije evropskih „crkava“, koja je u Novom Sadu održana od 31. 05. do 06. 06. ove godine. Ovaj sobor nečestivih završen je „službom“ koja je s pravom nazvana „ekumenistička crna misa“. Usledilo je nevreme, grad i poplave.

B. Kao što sam rekao, zbog nepropovedanja i nepisanja protiv jeresi ekumenizma, niti javnog osuđivanja i ograđivanja od gornjih postupaka Patrijarha, i Vi, Preosvećeni vladiko Milutine, podležete osudi za njenu posrednu propoved i širenje. Vas osuđuje reč Hristova: „Jer ko nije protiv vas s vama je“ (Mk. 9, 40). Vi, naime, pošto niste protiv ekumenizma ekumeniste Patrijarha Irineja, s njime ste. Ne opravdava Vas ni to što niste potpisali Kritski dokument u kojima se utvrđuje jeres ekumenizma, jer isti niste javno osuduli i odbacili. Šta više, moj dopis sa kritikom ovog dokumenta, upućenog SA Saboru preko SA Sinoda pre kritskog lžesabora, niste želeli da prosledite SA Sinodu.

V. Jeres ekumenizma je osuđena 1983. g. na SA Saboru RZPC i 1998. g. na SA Saboru Gruzijske PC, kao i od strane mnogih Svetih Otaca: Sv. Justina Srbskog, Sv. Serafima Soboljeva, Sv. Pajsija Svetogorca, Sv. Gavrila Gruzijskog i mnogih drugih. Osim toga, Patrijarh podleže osudi 64., 70. i 71. pravila Svetih Apostola, kao i mnogih drugih sveštenih kanona.

2. JERES SERGIJANSTVA

A. a) Patrijarh srpski G. Irinej nijednom nije pozvao i poveo verni narod u zaštitu Njegovog eparhijskog središta od oskrnavljivanja od tzv. „Parade ponosa“. Jeste jednom osudio, ali ništa nije preduzeo da bi je sprečio. Naša vera je ispovedna i delatna, po rečima Sv. Ap. Jakova: „Tako i vera, ako nema dela, mrtva je sama po sebi. No neko će reći: Ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi veru tvoju bez dela tvojih, a ja ću tebi pokazati veru moju iz dela mojih“ (Jk. 2, 17-18)

b) Patrijarh srpski G. Irinej nije nijednom upozorio državne vlasti R. Srbije, kao što su to u sličnim prilikama činili, pa i živote davali za pravoslavnu veru, njegovi slavni prethodnici, čiji je on nedostojni naslednik, da će u slučaju izdaje i potpisivanja predaje Kosova i Metohije biti bačena anatema na sve pravoslavne krštene državnike i političare koji je budu potpisali i glasali za nju. Naprotiv, on javno pohvaljuje izdajnika A. Vučića.

v) Patrijarh srpski G. Irinej nije nijednom javno propovedao da je Božiji blagoslov za pravoslavne narode monarhija, niti osudio komunizam i demokratske sisteme kao bogoboračke. Time potvrđuje opšte poznatu činjenicu da je većina episkopa u našoj Pomesnoj Crkvi postavljena od strane režimskih službi, da su ucenjeni i poslušni zbog homoseksualizma, pedofilije, imanja naložnica i dece, zbog srebroljublja i drugih poroka. Ostali episkopi su na tron dovedeni zbog plašljivosti i podaničkog ćutanja. Patrijarh je, kao i njegovi prethodnici, najverovatnije visoki po činu saradnik službi bezbednosti, doveden da odradi prljavi posao pacifikacije SPC, nekanonskim svrgavanjem nekolicine patriotskih i antiekumenističkih episkopa, počevši od Ep. Artemija, što je sam i najavljivao još pre svog, najverovatnije nameštenog, izbora.

B) I Vi, Preosvećeni G. Milutine, podležete osudi zbog jeresi sergijanstva, jeresi „straha od judejaca“ (Jn. 20, 19), jeresi pokoravanja i služenja bogoboračkim režimima. Vi spadate u one plašljive i ćutljive. Niste prstom mrdnuli da sprečite potapanje Manastira Gračanica, iako ste imali obavezu i pravnog prostora da to učinite. Povodili ste se Patrijarhovim savetom, koji Vam je rekao: „Ništa nisi potpisivao, ništa nemoj potpisivati“. Divimo se Vašoj naivnosti, sličnoj onoj Pontija Pilata, s tim da je razlika ogromna: on je bio neznabožački upravnik, a Vi pravoslavi episkop! Zajedničko Vašoj i naivnosti Pontija Pilata je tragičan kraj kome ona vodi. Katastofalne poplave 2014. g., koje su najviše pogodile Valjevsku eparhiju, bile su opomena i izliv gneva Božijeg. Umesto da poslušate savet, tj. zapovest Hristovu da budete mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10, 16), Vi ste izabrali da budete i bezazleni i mudri kao golubovi, za razliku od Patrijarha, koji se odlučio da bude mudar i bezazlen kao zmije. Zato ćete, ako se javno ne pokajete, biti osuđeni od strane Gospoda Isusa Hrista, jer niste ništa učinili da Njegovu Nevestu, Valjevsku Gračanicu, za koju je On prolio Svoju bogočovečansku krv, zaštitite od silovatelja, silovanja i pogrebenja. Pred Hristom Vam neće pomoći ni poetske žalopojke koje ste, takođe naivno, pisali.

V) Jeres sergijanstva, jeres služenja Crkve državi, osuđena je mnogo puta od strane SA Sabora RZPC, kao i od strane mnogih Otaca.

3. JERES NEOOBNOVLjENSTVA

A. a) Iako je Patrijarh srpski G. Irinej po stupanju na tron na prvom bratskom sastanku sveštenstva Beogradske mitropolije, u Časnom Postu 2010. g., rekao da će se služiti po starom, kasnije je postao ravnodušan po pitanju bogoslužbene jeresi neoobnovljenstva, tako da se po mnogim hramovima Njegove eparhije služi jeretički.

b) Patrijarh srpski G. Irinej nije ništa učinio da se mnogobrojni episkopi, koji sami služe i u čijim se eparhijama služi neobnovljenski, primoraju da poštuju više odluka SASabora SPC, kojima je propisano da se „do daljeg u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, služi po vekovnom ustaljenom poretku“.

B) I Vi, Preosvećeni G. Milutine, podležete osudi za neborenje i posredno širenje bogoslužbene jeresi neoobnovljenstva. Dovoljno je navesti poslednji primer za praznik Sv. Justina Ćelijskog, 14. 06. ove godine, kada je s Vašim blagoslovom i s Vašim sasluživanjem u Manastiru Ćelije na jeretički način služio Mitropolit G. Amfilohije.

V) Bogoslužbena jeres neobnovljenstva osuđena je saborno 1923. g., kada je Sv. Patrijarh Tihon bacio anatemu na obnovljence u Rusiji. S obzirom na tadašnje uslove raspada administrativnog ustrojstva RPC, patrijarhova osuda ima saborski karakter i vrednost i obuhvata i savremene neoobnovljence. Osim toga, mnogi savremeni Oci su osudili ovu jeres: Sv. Justin Ćelijski, Mitr. Jerotej (Vlahos), Mitr. Serafim (Mencelopulos), Ep. Jefrem Banjalučki, Ep. Grigorije Kanadski, arhim. Rafail (Karelin),  prot. Teodor Zisis i drugi.

Na osnovu svega rečenog, pred Bogom i punoćom naše Srbske Crkve, čiste i mirne savesti, pune odgovornosti, ponavljam, prekidam sa pominjanjem Vašeg imena na Sv. Liturgiji i svakog opštenja s Vama, s obzirom da ste Vi i Patrijarh G. Irinej, prema navedenim činjenicama i 15. pravilu, lažni episkopi i lažni učitelji, sve do eventualnog Vašeg javnog prekida pominjanja i opštenja sa Patrijrhom i neophodnog javnog pokajanja. Samo se po sebi razume, da nikakve odluke prema meni pre Sabora koji će suditi Vama i Patrijarhu Iriniju, zato što ova Objava prestanka pominjanja i opštenja ima i karakter javne optužbe, neće biti punovažne i ja ih, naravno, neću prihvatiti, pošto samo 15. pravilo kaže da oni koji su „pohitali da Crkvu oslobode“ od jeresi,  „raskola i deoba“ i „lažnih episkopa i lažnih učitelja“ ne mogu i „neće podleći kanonskoj osudi“ „pre saborskog rešenja“, već će na njemu „biti zaslužni časti koja pristaje pravoslavnima“.

Razumljivo, odvajam se i prekidam svako opštenje i sa ekumenističko-sergijansko-neoobnovljenskim uzurpatorima vlasti u SPC, predvođenim Patrijarhom G. Irinejom i lžeučenicima Sv. Justina Ćelijskog Mitr. Amfilohijem (Radovićem), Ep. Atanasijem (Jevtićem) i Ep. Irinejem (Bulovićem), i Ep. Lavrentijem (Trifunovićem), i sa njihovim sledbenicima i epigonima: Mitr. Porfirijem (Perićem), Ep. Ignatijem (Midićem), Ep. Grigorijem (Durićem), Ep. Jovanom (Mladenovićem), Ep. Irinejom (Dobrijevićem), Ep. (oceubicom) Teodosijem (Šibalićem), Ep. Maksimom (Vasiljevićem), Ep. Atanasijem (Rakitom), Ep. Davidom (Perovićem), Ep. Andrejom (Ćilerdžićem), Ep. Jovanom (Ćulibrkom), Ep. Arsenijem (Glavčićem), Ep. Sergejom (Karanovićem), Ep. Nikodimom (Kosovićem)...

Isto tako, samo se po sebi podrazumeva, ali moram naglasiti, da ne napuštam jedinu lađu spasenja, već ostajem ud Hristovog Tela i grešni i nedostojni sin Nebeskog Boga Oca i Nebozemne Majke - Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Ne odvajam se, dakle, - ne daj Bože! – od Hrista i Crkve, već od lažnih episkopa i lažnih učitelja, koji su lažnim učenjima sebe odvojili od Crkve i Hrista!

Molim se i uzdam u milost Božiju da će Gospod što skorije na Pravoslavnom Saboru osloboditi sve Pomesne Crkve od pomenutih jeresi i jeretika. Ukoliko se to ne dogodi, kao što se nekada Sv. Ap. Pavle pozvao na ćesara (Dap. 25, 11), i ja se pozivam na Sud Ćesara nad ćesarima – Cara nad carevima, Gospoda Isusa Hrista, i na Njegov Strašni Sud, gde će ono što nije ispravljeno i osuđeno u ovom veku biti ispravljeno i osuđeno na kraju ovog sveta i veka. Amin, Bože daj!

Do daljeg, ne celivajući Vašu nesvetu desnicu, ostajem u Hristu, Hristov

Arhimandrit dr Nikodim (Bogosavljević)

Golubac, 09. 07. 2018. g.