„Gospod je najveći umetnik. On je pesnik u ljubavi.
Želi da mu se potpuno predamo u veri, nadi i ljubavi.
Naša briga Ga rastužuje“; s. R.
U nedelju 27. 08. 2017. u Manastir Golubac došla je s. R. i ispričala dole potpisanom dva viđenja: jedno, koje je imala u noć 13. 08. 2016 i drugo oko 20. 12. 2016. O prvom viđenju o ravnoj zemlji nikom nije mogla da priča, ispovedila se svešteniku, koji viđenje nije komentarisao. U prvoj polovini ove godine bila je u Banja Luki, gde joj je prijateljica pokazala moju knjigu Ipak se ne okreće. Videći da knjiga odgovara njenom viđenju, želela je da dođe do mene i ispriča mi ga. Nabavila je telefon, najavila se i došla. Još je rekla da se posle viđenja molila Bogu da nađe nekog monaha da napiše knjigu o ravnoj zemlji, kako bi ljudi znali istinu o Njegovoj tvorevini, na šta sam joj uzvratio, u šali, da je ona krivac što sam knjigu napisao. Potom smo uporedili datume: ona je imala viđenje 13. 08. prošle godine, a ja sam prvi video klip o ravnoj zemlji gledao 08. 08., i zatim 15. 08. počeo sa skupljanjem građe na internetu za pisanje knjige. S obzirom da oboje verujemo u istinitost tvrdnji u mojoj knjizi i njenog viđenja, zaključili smo da je očito reč o jedinstvenom delu Božijem, i smatrali smo da je od duhovne koristi pravoslavnim Srbima da se ova viđenja objave.
Drugo viđenje o zvezdama na kupoli dopunjuje prvo, i zato ga zajedno s njim i objavljujemo.
U ovom kratkom uvodu ćemo još reći o razlici između snova i viđenja Božijih. Snove Bog daje pojedincu kao obavest ili upozorenje, koje se odnosi na njega lično, ili na nekoga od njegovih bližnjih. Viđenja, pak, Bog daje radi duhovne koristi Crkvi, u vidu upozorenja i(li) ukrepljenja. Smatramo, dakle, da navedeno važi i za viđenja s. R.
Posle navođenja viđenja dodaćemo još neka zapažanja u vezi njih:
Ravna zemlja
Pomaže Bog, oče. Evo stranice dnevnika. Datum je 13.08.2016.
Legoh u postelju, kasno beše. Tužna bejah, te se obratih Bogu: "Bože, Ti si mi sve, i jedini koga imam." Počeh molitvu "Gospode pomiluj", ali sam pomislila da ne treba samo umom da se govori, već kajanje, skrušenost, da srce diše... I tako u isto vreme osećam da padam u san, i da mi molitva silazi u srce... Obretoh se u nekoj sobi. Krevet, čisto bela posteljina, osećam da se molim, čujem sebe gde govorim: "Gospode pomiluj!" Osetih silnu ljubav prema Gospodu. Rekoh mu: "Gospode, Ti si sve moje! Ne mogu Bez Tebe! Ti mi sve značiš!", a to sam sa takvom silom ljubavi rekla! Gledala sam u vis iz te sobe, moleći se: "Velika, silna Ljubavi, Gospode pomiluj!" I nestaje plafon na sobi. Siđe na mene silna ljubav Božija. Podiže me polako gore. Što jača ljubav, sve više se penjem. Vidim iznad sebe dve planete. Jednu bližu, veću, shvatam da je Sunce, i iznad nje malo manju planetu, takođe sija, vidim da je Mesec. Kako se približavamo njima, zgasnuše u našoj blizini, idemo još gore. Obrati mi Gospod pogled na stakleni omotač oko zemlje - kupolu. Shvatam da sam okrenuta prema istoku. Na staklu kupole vidim crtež oka. Najjednostavniji crtež. Okrete mi Gospod pogled i na ostale strane sveta. Na svakoj je isti crtež oka. I na sredini - na vrhu kupole. Još se penjemo u vis, prolazimo iznad Sunca i Meseca. Molitva "Gospode pomiluj" sa srcem kuca, još u neizrecivoj ljubavi. Idemo, idemo i stižemo do vrha kupole. Tu je verovatno otvor, neka vrata, ne videh ali prolazimo... Vidim: kupola se sastoji iz dva sloja stakla. Blizu su jedan drugom. Između njih šiba mlaz vode neverovatnom brzinom, hiljade kilometara na sat. Prolazimo iznad kupole. Stojim blizu sa spoljne strane u mraku. Potpuni mrak. Pogledah levo - mrak, desno - mrak. Nema zvezda, Sunca, Meseca... Pogledah sada u kupolu iz tog mraka. Stojim tačno iznad njenog ulaza. I videh neverovatan prizor!!! Kako divno sija Božija tvorevina u ovom mraku! Ispod kupole Sunce unutra obasjava Zemlju. Svetlost probija kroz stakleni omotač. Zemlja isijava u punom veličanstvu! Kakva lepota! Izgleda kao kad bi poklopio tanjir providnom staklenom poluloptom. Iako sam u mraku, sve vidim. Osećam vlagu na rukama. Pritisak veliki, od vode u kojoj stojim. Tako je jak da srce usporava rad. Sa njim i molitva. I Gospod me polako spušta nazad u sobu. Od lepote koju sam doživela u ljubavi Božijoj, ja ponovo želim isto. I molim Gospoda: "Gospode pomiluj!" Ponovo me Gospod uze u ljubavi neopisivoj, molitva zadisa u meni, i podiže me ponovo gore. Sada do vrha, ali unutar kupole. Vidim na sredini Zemlje kopno, okolo mora. Ali kratko. Samo trenutak. Pažnju mi je privukla planina koja je bila najviša od svih. Iz one visine videh lepotu kakvu opisati ne mogu! Sve mogu da vidim: i travu, i cvet neki žuti, liči na maslačak, latice mu vidim. Opisati se ne može koliko je Gospodu Zemlja prelepo podnožje nogama! Šarenilo livada, pejzaži dušu da napoje! Polako me Gospod spušta nazad u sobu. Molitva polako jenjava, čujem srce da polako završava: "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu!"
+ + +
O zvezdama
U snu me podiže Gospod do na pola puta do kupole. Beše noć. Pogledah gore. Zvezde sijaju, nalepljene na kupolu jedna do druge načičkane u mnoštvu i lepoti sjaja. Od jačine Njegove desnice, kako ih je usijane silno bacio u jednom potezu, kupola je blago izgorela, napravio se var i raspršile su se u sitan prah. To je ono što zovu mlečni put. Zvezde, neke manje, neke veće. Kad jedna jače zasija, ona pored nje oslabi u svetlosti, i to izgleda kao titraj. Postoji i jedan auto, koji je mali i sladak, ceo u crvenom štrasu. On razvozi zvezde po nebu. Podseća kao da je od sitnih zvezda sastavljen. Pun je, pršte zvezde iz njega. On se tik uz kupolu kreće. Dolazi do vrha kupole, tu se spušta Božija desnica i uzima ih. Neke čak i ispadaju kao zvezde padalice i sunovraćuju se dole. Iz njega, videh, izlaze zvezde prema vratima kupole, da se popnu i prođu kroz vrata na gore. Božija desnica se pruža odozgo i spušta tik ispod otvora unutar kupole. Da ih uzme i odnese. Jednu vraća, sad već pomislih da su to duše, a ne zvezde. Ne znam. Znam da je ta jedna zvezda, koju je Gospod vratio, ona za koju sam Ga molila da je vrati. Jedna devojka koja se probudila odmah sutradan iz kome.
+ + +
Dodatak za zvezde na kupoli (komentar na video klip Donald Trump Reveals Truth About NASA Astronaut, https://www.youtube.com/watch?v=cLjBDXZjpFY&feature=youtu.be)
Ha,ha. Ove zvezde, to je smejurija. Ovo je kompjuterski namešteno. Kakva laž! BILA sam daleko višlje gore od ovih "astronauta". Zvezde su NALEPLjENE. Ne može se kroz njih putovati. Ovo svedočim više nego istinito. Svim bićem stojim iza toga. Oni su možda na visini od 80 do sto kilometara visine. Kupola možda na 10 000. Daleko, daleko višlje gore. Ovo je ismevanje jadnog naroda koji slepo veruje u ono što "vidi". Bože pomozi i oprosti nam!
+ + +
Očito je, da je ustrojstvo neba i zemlje iz viđenja s. R. u potpunosti saglasno slici koju opisuje i dočarava tekst Knjige Postanja: zemlja je ravan disk, na kojoj je kopno okruženo morem, a iznad nje staklena kupola, koja je sastavljena iz dva sloja, ispunjena brzom, pokretnom vodim; unutar kupola, a iznad zemlje su sunce i mesec; još su na svodu kupole okačene zvezde, koje trepere na nebu. Iznad kupole je mrak, i, kao što to potvrđuju zapisi Svetog Pisma, gornja neba, kojih ima sedam. Sv. Ap. Pavle se popeo, „da li u telu, da li van tela“, ne znamo zajedno s njim, do trećeg neba (2. Kor. 12, 1-4). Po istom svedočanstvu Sv. Ap. Pavla, iznad našeg neba je Raj.
Očito je, dakle, da je ova kuća od zemlje i neba, koju je Bog stvorio za čoveka, ograničena, i da se izvan kupole ne širi beskrajni kosmos, već otpočinje duhovni svet u koji čovek pre opšteg vaskrsenja mrtvih nema pristup, da ne postoje planete slične zemlje, pa, samim tim, ne postoje ni vanzemaljci.
Heliocentrični sistem sa okruglom zemljom je, po svom obimu i posledicama, najveća laž oca laži. Treba obratiti pažnju na reči St. Gavrila iz Bošnjana o njegovom viđenju đavola: „Na kapi mu behu napisana hulna imena, a u krug kape napisano OKRUGLA“. Prema s. R., posle njenog iskustva iz viđenja, ove reči se odnose na oblik zemlje: „A kako je đavo otac laži, jasno je da je laž i okrugla zemlja“.
Navedena viđenja s. R., kao i druga koja ćemo objavljivati, imaju apokaliptičko-eshatološki karakter. Kao što smo rekli u uvodu, ona su upozorenja Gospodnja pred duhovne opasnosti koje nas čekaju. Jedna od laži koju satana sprema za poslednja vremena jeste lažna invazija vanzemaljaca. Želeći da preko s. R. objavi istinu o Svojoj tvorevini, a posredno i o Sebi Samome, Tvorac želi još i da spase Svoje sluge od padanja u ovu zamku lukavoga. U vezi sa ovim poslednjim, viđenja s. R. saglasna su sa upozorenjem Prep. Gavrila Gruzijskog: „U vreme antihrista ljudi će očekivati spasenje iz kosmosa. To će i biti najveća zamka đavola: čovečanstvo će iskati pomoć od vanzemaljaca, ne znajući da su to, zapravo, – demoni“; „U poslednja vremena ne gledajte u nebo: možete biti prevareni čudesima koja će se tamo događati, - pasti u prelest i poginuti“.
Bogu našemu, Presvetoj Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je hvala i slava sada, uvek i u večne vekove! Amin!
