Često mi se u poslednje vreme dešavalo da me na društvenim mrežama pravoslavni Srbi i Srbkinje oslovljavaju sa „brate“. To je došlo od protestanata-sektaša ili od samovoljnog tumačenja Hristovih reči: „I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima“ (Mt. 23, 9). U pitanju je bukvalno shvatanje i tumačenje Gospodnjih reči, tj. Njegove zapovesti. Da bi ovaj novi i loši običaj predupredili, pribegavamo tumačenjima Svetih Otaca navedenog mesta iz Jevanđelja.
Najpre treba da kažem da se na ovom mestu Gospod Isus Hristos obraća Svojim učenicima, pa im najpre zapoveda da se ne nazivaju učiteljima, jer imaju jednog zajedničkog Učitelja - Hrista, a zatim da na zemlji nikoga ne nazivaju ocem. Još im kaže da se ne nazivaju ni nastavnikom. I na kraju im govori: „A najveći između vas da vam bude sluga. Jer koji se uzdiže poniziće se, a koji se ponizi uzvisiće se“ (Mt. 23, 11-12). Očito je, dakle, da Gospod poučava Svoje učenike smirenju, i da Njegove reči ne treba shvatiti bukvalno. Jer kada bi ih shvatili bukvalno, onda mi ne bismo smeli ni Svete Apostole da nazivamo Učiteljima Crkve, kao ni Tri Jerarha, Sv. Vasilija Velikog, Sv. Grigorija Bogoslova i Sv. Jovana Zlatoustog, koje, kao i sve Svete Oce, nazivamo Učiteljima Crkve.
Sv. Jovan Zlatousti, u sklopu čitave priče, kaže: „To ne znači, da oni nikoga ne nazivaju ocem, već da bi znali koga su posebno dužni da nazivaju ocem. Kao što učitelj nije učitelj u pravom smislu, tako i otac. Samo je Bog uzročnik svih - i učitelja i otaca“. Dakle, Hristos smirava Svoje učenike – Svete Apostole, i poučava ih da ne pomisle da su oni učitelji i oci sami po sebi, već da njihovo učiteljstvo i očinstvo imaju izvor u njihovom nebeskom Učitelju, Nastavniku i Ocu.
Istovetno govori i Sv. Jeronim Stridonski: „Ni učiteljem, ni ocem ne treba nazivati bilo koga drugoga, osim Boga Oca i Gospoda našega Isusa Hrista. On je Otac, zato što je sve od Njega; a Ovaj je Učitelj, zato što je sve kroz Njega, ili zato što smo se svi mi kroz domostrojiteljstvo Njegovog tela izmirili s Bogom. Pitajući sada, zašto Apostol suprotno ovoj zapovesti sebe naziva učiteljem neznabožaca (2. Kor. 5, 20); ili na koji način na prostonarodnom jeziku, naročito u Palestini i Egiptu u manastirima, međusobno jedni druge nazivaju ocima? Ovo pitanje se ovako rešava: jedna je stvar biti otac po prirodi, kao i učitelj, a druga po milosti. Nazivamo li mi čoveka ocem, time pokazujemo poštovanje prema njegovom uzrastu, a ne zato što je on vinovnik našeg života. Takođe se i učitelj naziva ovim imenom po učešću u delu pravoga Učitelja. Ali, da ne bi izlaganje širio u beskraj, kažem: slično tome, kako po prirodi jedan Otac i jedan Sin ne sprečavaju druge da se oni po usinovljenju nazivaju bogovima i sinovima, tako i jedan Otac i Učitelj ne sprečavaju druge, da se nazivaju nesvojstvenim im imenima očeva i učitelja“.
Evo šta o ovome kaže Bl. Teofilakt Ohridski: „Hristos nam ne zabranjuje da nekoga zovemo 'učiteljem', već da sami sa strašću želimo da nas drugi tako zovu i da se na sve načine trudimo u tome. Učiteljsko dostojanstvo u suštini pripada samo Bogu. Kada kaže 'Ocem svojim ne zovite nikoga', On ne zabranjuje poštovanje koje smo dužni ukazati svojim roditeljima, jer Gospod želi da poštujemo svoje roditelje i posebno svoje duhovne očeve, već nas upućuje da poznamo istinskog Oca, Boga, jer je naš Otac pre svega Bog. Naši telesni roditelji nisu vinovnici našeg rođenja, već Božji služitelji i pomoćnici. Da bi im pokazao kakva je korist od smirenja, govori im da onaj koji je veliki među njima treba da im bude sluga i poslednji, jer onaj koji se uzdiže, misleći da je nešto, biće ponižen i Bog će ga ostaviti“.
Evo, na kraju, istovetnog svedočanstva i Jefimija Zigabena: „Rekao je ovo ne radi toga da bi nam zabranio da nazivamo ocima telesne i duhovne roditelje, već zbog toga da bi znali Ko je po prevashodstvu i u pravom smislu vaš Otac. Takav je nama Otac samo Bog na nebesima, a oci telesni i duhovni pre saradnici i sluge Njegove u našem rađanju“.
Dakle, i telesni i duhovni oci se nazivaju očevima, ne što nas sami po sebi rađaju telesno i duhovno, već nam i privremeni i večni život samo prenose od našeg nebeskog Oca. Ali se ipak oslovljavaju sa oče, jer semenom i Svetim Duhom rađaju i jedan i drugi.
Zato draga braćo i sestre, Srbi i Srbkinje, nemojte sami tumačiti Sveto Pismo, niti uvoditi protestantsko-sektaške novine, i tako prenebregavati i odbacivati Predanje koje naša Majka – Sveta Crkva čuva, prenosi i predaje. I oslovljavajte, dakle, sveštenike, sveštenomonahe i monahe sa „oče“. Tako su radili i vaši očevi, i njihovi oci, tako radite i vi.
VIDEO: Sveštenici se oslovljavaju sa "OČE" u Pravoslavnoj crkvi