ОТАЦ МАРЈАН СА СТАВА – ЛИЦЕМЕР, КЛЕВЕТНИК И АНТИИСПОВЕДНИК

Господ Исус Христос нам је дао пример да можемо разобличавати друге само у питањима вере и дволичности. Он је јавно осуђивао свештенике, књижевнике и фарисеје (Мт. 15, 1-8; 20, 17-19; 23, 1-39), док то није чинио са блудницима, изелицама и пијаницaма, већ им је насамо говорио да више не греше (Мк. 2, 1-12; Јн. 8, 1-11). Тако ни ја не желим да разобличавам о. Марјана Кнежевића за његове личне слаобости и грехе, које, узгред буди речено, нити знам, нити сам се за њих интересовао, већ за његове грехе уперене против исповедања православне вере.

О. Марјан је познат као ревнитељ за молитву и чување православне вере. Врши Тајну Јелеосвећења, чита молитве за изгон демона, за рађање деце. Познат је и по својој прозорљивости, и све то поштујем. Када сам кренуо путем исповeдништва, објављујући прекид помињања и општења са Еп. Милутином и Патр. Иринејом, ишао сам неколико пута код њега на разговор, сматрајући га за антиекуменисту. Понудио сам да он учини исто, што није прихватио. Наравно да га нисам осудио нити презрео због тога, јер свако има своју меру и време. Међутим, прва сумња је рођена када сам сазнао да је једно моје (бивше) духовно чадо рекло да му је о. Марјан благословио да не иде више код мене, јер сам му ја, тобоже, непослушан, тј. нисам испунио неки његов благослов. Пошто ми о. Марјан ништа није благословио, постојале су две могућности: или је лагао и клеветао о. Марјан, или брат. Одбацио сам прву могућност.

Међутим, ускоро сам сазнао лично од другог брата да му о. Марјан није благословио да иде код мене на службу, зато што му, опет, нисам био послушан. Тада је било јасно да о. Марјан говори неистину против мене и да брани људима да иду код исповедника на службу. Недавно ми је то исто потврдила једна сестра из Београда, која зна два особе којима, такође, о. Марјан није дао благослов да долазе код мене. Врхунац свега је био када је једног слабог, двоједушног, топлохладног и непостојаног брата, који је кренуо у исповедништво заједно са мном, па ме је напустио, исповедио и помазао, као што се помазују они који се у Цркву враћају из јереси или раскола. Очито, о. Марјан сматра да сам ја у расколу.

Према томе, пошто говори неистине о мени о. Марјан је клеветник. Диаволос на грчком значи управо клеветник.

О. Марјан је лицемер зато што мени никада није отворено рекао шта мисли, већ је дволичио и претварао се. Мени је рекао да има поверење у моје тумачење канона, а сматрао је од почетка да сам у расколу. Тиме ме и клевеће, јер у расколу нисам ја, већ он, заједно са Еп. Милутином кога помиње, који се због јереси одвојио од Цркве.

„Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати“; „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња“ (Мт. 23, 23; 27-28).

Пошто не даје благослов људима на службу код мене, он не само што није исповедник, већ је отворени антиисповедник. Тиме пада под осуду речи Господње: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели“ (Мт. 23, 13).

Разобличавам о. Марјана ради Христа и Његове истине, затим да бих оправдао исповеднички пут којим ходимо ја и моја верна чада, и због људи који иду код оца, а којима он шири неистине.

 

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)