МАТЕМАТИКА –НАУКА ПАЛОГ ЧОВЕКА

Многе појаве везане за човека су, разумљиво, последице његовог пада и, са једне стране, не би ни постојале да пада није би било (а могло је да га не буде, јер је Адам пао зато што је хтео, а не зато што је морао), а на другој страни, када дође крај времену, историји и овом палом човечанству, тада ће се и оне укинути.

Једна од таквих бројних појава је и математика.

Да Адам није пао, не би пало ни време, па не би било рачунања времена, не би било пољопривреде, не би било науке ни прогреса, па ни математика, основна полуга у свим тим областима, не би била изумљена.

Свезнајући Бог је унапред знао да ће Адам сагрешити, па је математику, као и многе друге ствари, створио пре стварања самог човека. Тако је ради бројања дана, недеља, месеци и година, једном речју историје, створена математика са стварањем сунца, месеца и звезда. „Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама“ (1. Мој. 1, 14). „Да буду знаци временима и данима и годинама“ – значи да се помоћу њих, бројањем дана и година, мери време.

У Рају, у који су постављени Адам и Ева, није било потребе за математиком. Сво биље у њему расло је нетрулежно, па су прародитељи имали хране у изобиљу, без потребе да обрађују земљу ради прехране, нити да преграђују четири рајске реке ради наводњавања, за шта је све потребна математика: за мерење и прорачунавање земљишта и канала. У Рају нису становале животиње, јер бесловесне животиње не могу боравити у врту који је створен ради заједнице Бога Слова и словесног човека, створеног да би био рођен од Бога – да буде син Божији. Дакле, није било потребе за математиком, која служи да би се животиње пребројале, измерила им се тежина итд. Прародитељи наши су били наги и нису имали стида; дакле, нису имали потребе за одећом, па ни за шишањем оваца или клања истих и других животиња због коже, а самим тим ни за математиком, која би послужила да се материјал за одећу, као и сама одећа, при изради премери, преброји… У Рају Адам и Ева нису имали потребе ни за кућом, ни за превозом, па самим тим ни за градитељством и конструисањем и израдом превозних возила, и посредно, опет ни за математиком…

Потреба за постојањем и применом математике се показала тек након изгона наших Прародитеља из Раја. На почетку су Авељ и Каин постали пастир и ратар, и са тим занимањима је дошло до примене алгебре и геометрије. И тако редом, преко топљења руда, грађења кућа, превоза, до проналаска електричне енергије и данашње електронике.

Поред своје практичне примене, математика има и своју духовност, своју метафизику. И као и прва, и ова друга њена димензија упућује на њену везаност за време и овај привремени свет, а да је потпуно непотребна, и, посредно, страна вечности. Пре свега, математика по замисли Бога Творца и нема своју мистику, своју метафизику. Она је потпуно материјална наука, наука створена и везана да измери, преброји и организује материју. Све што је тварно јесте ограничено и подлеже мерењу и бројању. Материја није и не може бити бесконачна, ни у просторном ни у временском смислу, јер оно што је бескрајно просторно мора бити и беспочетно временски, а то је само Бог. У случају да је материја, створена твар, бескрајна и беспочетна онда би она била бог, што је апсурд. Ово је богословска поставка, тачније догмат, који смо употребили, поред основних које је нудило Свето Писмо и тумачења Светих Отаца, за доказивање да је земља непокретна и да је васељена ограничена куполом изнад ње, на коју су накачене звезде и испод које над земљом круже сунце, месец и остале планете. Дух је необухватљив и немерив, па зато нема потребе за математиком. Бог је апсолутни дух и зато је беспочетан и бескрајан, док анђели и људске душе, иако су духови нису апсолутни, ни просторно ни временски, с тим да су временски почетни, али, по Божијем благослову, бескрајни, тј. бесмртни.

Пали човек је, међутим, по наговору палог сатане, дао и математици мистику и сакралност. Три су области у којима човек математици даје метафизичку димензују, повезујући је са вечношћу, са којом она, као што казали, нема никакве везе. То су новац, наука и окултизам. Сам по себи, новац припада искључиво материјалној сфери постојања. Његово одуховљавање је дошло са обожењем новца, оличеном у поклоњење златом телету и богу мамону. Новац (злато) је најважнији (лажни) бог ове пале цивилизације, коме се готово сви клањају, служе, жртвоприносе и робују. Слична сакрализација или обожење математике је још израженија и очигледнија у области материјалистичких наука, којима је она главна полуга. Реч је о самообожењу човековог ума, у коме бројке и математика добијају најузвишеније место. Помоћу математике самообожени човек хоће да уђе у тајну универзума и декодира тајну вечног живота. Тако је и несрећни Никола Тесла веровао да је познавање „величанствености“ бројева 3, 6 и 9 довољно за поседовање кључа универзума.  На другој страни, математика је у служби највеће утопије да човек прикључивањем на рачунаре може себи обезбедити бесмртност. Слично је у окултизму, магији, кабали пре свега (комбинацији нумерологије и гематрије), у коме се броју додељује, слично као код Тесле, сакрални, свештени смисао. Исти је циљ: уредити, преуредити и предвидети човеков живот, и у крајњој линији његов вечни живот, помоћу тајног значења и вредности бројева. „Знање о бројевима није само тајна, то је суштина свих тајни. Бројеви су формула свих формула и правило свих правила, духовни фундамент нашег битија“. Све наведено је последица потребе материјалних, телесних људи, да у процесу самообожења свом начину постојања, размишљања и веровања дају духовни смисао и циљ. Није нимало случајно да водећи банкари, научници и кабалисти припадају жидо-масоно-сионистима.

Коначно, у Царству небеском, у Небеском Јерусалиму, описаном у књизи Откривења Св. Јована Богослова, математике нема. Са престанком бројања дана историје, са престанком грађења и бајања, престаје и потреба за математиком. У Небеском Јерусалиму нема аутопутева, нема електрана и трансформатора, рачунара, аутомобила, авиона, НАСА-е, нема летења на месец (без обзира што га ни овде није било), зато што месеца, као ни сунца ни звезда неће бити. Тамо је све неизмериво и бесконачно, тамо читав Град и васељену обасјава Христос – Сунце Правде.

Потребе за математиком неће бити ни у паклу, јер ће тамо муке сатане, палих његових анђела и његових слугу људи бити непребројиве, јер ће бити вечне.

Циљ овог текста није да омаловажи или унизи и умањи значај и важност математике и науке, математичара и научника у овом веку. Његов циљ је да их стави на њихово вредносно место, да их скине са небеских висина самообоженог човека и постави на службу коју им је Бог предодредио и доделио у овом палом и привременом свету и историји. Бог, наиме, није створио човека да би био математичар или научник, већ свештеник, да својом молитвом призива благослов и благодат Божију на сву творевину, да је Он њоме освештава и одржава у постојању, ради благодарног слављења Творца од стране читаве творевине. Доказ за ово је истинити Човек Богочовек Исус Христос, који је био Првосвештеник; Прво- зато што је први и једини безгрешни, значи прави, Свештеник. Нажалост, у палом свету је и пали систем вредности, па су неправедно математика и наука стављени изнад свештенства (говоримо теоријски, а не личносно, јер у реалном животу математичар или научник може бити бољи православац од неког лошег православног епископа или свештеника). Такав је, нажалост, погрешан избор учинио и велики Никола Тесла, који је између свештенства и науке изабрао ову другу, да би живео у заблуди веровања у човека и енергију космоса, па завршио неправославним кремирањем.

Ову је неправду још у историји разобличио и исправио Богочовек Исус Христос, да би она била коначно и вечно исправљена у Царству небеском, у Горњем Јерусалиму, који ће ускоро, веома ускоро сићи на нову земљу, у огњу очишћеној од осканевљености и нечистота злодела и зловерја.

У Царству небеском ће, као и пре стварања анђела, човека и света, дакле, вечно, бити само два броја: Један и Три, Један Бог у Три Личности, Пресвета Тројица, Јединица у Тројици и Тројица у Јединици, за безбројним мноштвом Његових слугу анђела и људи – синова Божијих…

 

 

Архим. др Никодим (Богосављевић)