АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ У ЧАСТ ИКОНЕ ЊЕНЕ ДЕРЖАВНА

 

 

 

Кондак 1.

 

Теби, храброј Војвоткињи и Царици Небеској, која се бориш за нас и чуваш Свету Русију од видљивих и невидљивих непријатеља, верујући у Твоју непобедиву победу, благодаримо Ти на Твојој материнској љубави, и поздрављамо Те усрдном песмом: Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Икос 1.

 

Анђео с неба би послан у сан слушкињи Божијој Евдокији, да јој јави да у селу Коломенско постоји велика, стара и потамнела икона Твоја, Владичице, и да је треба обновити и молити се пред њом. У другом, пак, сновиђењу Сама си јој се  јавила како у белој цркви седиш у величанственом трону, и она благодаћу у Теби препозна Царицу Небеску. Збуњени Твојим благовољењем према руском народу, заједно са слушкињом Евдокијом, и ми добре воље кличемо Ти ово:

Радуј се, благовољење Божијег старања према свим православним хришћанима!

Радуј се, непостидна наша Заступнице пред Престолом Цара славе!

Радуј се, неуморна наша Помоћнице у свим трудовима, жалостима и опасностима!

Радуј се, непоколебиво наше надање у силу Твојих молитава!

Радуј се, неућутна наша Молитвенице за спасење читавог рода људског!

Радуј се, најбезбеднији наш Покрове у дане жалости и тескобе!

Радуј се, најсигурније наше прибежиште од сила адских!

Радуј се, непобедива наша Победитељко у рату против пукова демонских!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 2.

 

Када је 2. марта 1917. године, на дан издаје Св. Великомученика и Искупитеља Цара Николаја Другога, слушкиња Божија Евдокија дошла у село Коломенско, препознала је тамошњу Вазнесењску цркву, као бели храм из сна, и након трагања са о. Николајем, пронађена је у подруму цркве, међу старим стварима, уска, стара, потамнела икона. Након уклањања прашине на икони засија Твој светли лик Царице Небеске, и видевши Те како величанствено седиш на трону са Богомладенцом Христом на крилу, сви присутни падоше ничице пред Тобом, узносећи захвалну песму Богу: Алилуја!

 

Икос 2.

 

Желећи да сазнају несазнајно знање, Ти си, о Богомајко, свим уцвељеним чадима Свете Русије објавила да старање о царском трону узимаш на себе, и да не би он, због, од Цркве, племства и народа, прекршене заклетве дате роду Романових, био упражњен, Ти си Царице усела на њега, узевши на Себе обележја царске службе и власти: трон, венац, скиптар и державу; трон, као икону Престола Божијег; венац, као знак миропомазања којим се Помазаник Божији, Руски и Свеправославни Цар, благодаћу помазује при венчавању на Царство; скиптар, као знак власти коју Цар царева, Господ Исус Христос, предаје Његовом самодржавном слуги; держава, као символ царске власти над читавом васељеном. Зато Ти, Царице Небеска, као твоје слуге и поданици, са страхом узвикујемо:

Радуј се, јер си у богоборачки тамни час Божијим слугама на Својој икони небеску светлост објавила!

Радуј се, јер си Својим јављањем привремено Царство Св. Цара Николаја вечним заменила!

Радуј се, јер си у дане Божијег гнева, због издаје Помазаника Његовог, иконом Својом верне његове поданике тешила!

Радуј се, јер си у дан објаве Своје иконе целебни извор вернима открила!

Радуј се, јер си старање и бригу за очување Свете Русије на себе узела!

Радуј се, јер си чуварком свештеног Трећег Рима постала!

Радуј се, јер си Држави и Цркви у мрачна времена покровитељица била!

Радуј се, јер си се Св. Цару Николају и његовој царској породици у дан изгона и часима мученичке победе Утешитељком показала!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 3.

 

Вишњом силом која је обитавала у новопронађеној икони Твојој Державној, крепила си, тешила и лечила, Преблагословена, сва верна чада Цара Небеског и Цара земаљског, која су, следећи и подражавајући подвигоположника Христа, на страдање ходили. Њоме снажени, они су своме Спаситељу победоносно клицали: Алилуја!

 

Икос 3.

 

О чудесном јављању Твоје иконе, Богомати, Синоду Руске Цркве писао је Митрополит московски Тихон, и у извештају навео да она „припада типу Цариградских икона Богоматери“. Касније, као Патријарх руски, Свети Тихон је у част новојављене иконе саставио похвалну песму, начинивши је из делова других песама и назвавши је Акатист акатиста. Знајући да свети поглавар Руске Цркве, због богоборачке власти није могао да откривено пише о значају и значењу њене појаве, ми, пишући ове похвале, не као да га исправљамо, већ незнатно допуњујемо, и заједно са њим и са свима светим новомученицима земље Руске захвално Ти певамо:

Радуј се, јер си светлост Царства небеског у сени и тами смрти неугасиво одржавала!

Радуј се, јер си у долини суза и бола радост будућег века доносила!

Радуј се, јер си из небеског извора живом водом жедне истине и правде појила!

Радуј се, јер си поверено Ти стадо, Мати Јагњета и Пастира, сачувала!

Радуј се, јер си противнике и хулитеље православне вере строго кажњавала!

Радуј се, јер си од богомрских убица Твога Сина, Помазаника Божијег и његове царске породице главу Своју окренула!

Радуј се, јер си многе издајнике и неверујуће на покајање позивала и приводила!

Радуј се, јер Твоје моћне заштите ниси лишавала никога ко је жудео за небеским обитељима!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 4.

 

Имајући унутрашњи буру сумњи и зебњи, руски народ, поробљен игом жидо-масона и жидо-бољшевика, угледавши Твоју пресвету и пресветлу икону Державну, брзо схвати да је, иако поробљен и покорен, под Твојим моћном заштитом слободан, па, утешен и укрепљен, Сину Твом и Богу своме, на Твом крилу изображеном, рече: Алилуја!

 

Икос 4.

 

Чувши верни за појаву Твоје небодароване иконе, и да она припада типу изображења који се назива Свенепорочна, и да је слична Кијево-Печерској, Јарославској, Псково-Печерској и Свецарици, они Тебе, једину Пречисту и Увекдјеву, прослављаху и песмама слављаху:

Радуј се, смирена духом, јер си нишче у Царство Небеско уводила!

Радуј се, јер си тешила уплакане, Ти која си плакала пред распетим Сином Својим!

Радуј се, кротка Голубице, јер Тобом кротки наслеђују земљу!

Радуј се, Мати Правде, јер си правдом ситила оне који беху ње гладни и жедни!

Радуј се, јер си Милостивог милостивима родила!

Радуј се, јер си чисте срцима виђењу Сунца Правде приводила!

Радуј се, јер си миротворце синовима Бога Мира називала!

Радуј се, јер си неправедно правде ради прогнане, праведно грађанима Царства Небеског чинила!

Радуј се, јер си благосиљала оне који су због Сина Твога срамоћени, прогањани и рђавим речима клеветани!

Радуј се, јер си све прогоњене земље руске радовала и веселила платом на небесима!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

 

Кондак 5.

 

Знајући за силну веру и молитву Св. Цара Искупитеља, јер је, поред осталог, у Царском селу подигао храм у част Твоје Теодоровске иконе и до последњег часа се у Ипатијевом дому са својом породицом молио пред иконом Тројеричуцом, ми верујемо да Те је Баћушка умолио да на себе узмеш царску власт над народом који га је одбацио и издао. И услишивши његове молитве, Ти си узела на Себе старање над богоизабраним народом у часу његовог великог пада, и тако сачувала прејемство самодржавне власти. Задивљени Твојом љубављу према Св. Цару Николају, ми, заједно са њим и његовом царском мученичком породицом, Цару Небеском благодарно узвикујемо: Алилуја!

 

Икос 5.

 

Видевши синови и кћери Свете Русије у Твојим рукама знамења власти Цара земаљског,  почеше да притичу с надом Твојој икони, и преко ње добијаху чудесна исцељења телесних и душевних болести и мука, оставивши нам сведочанства о добијеној помоћи. Зато су икону Державну почели да проносе ради благослова по околним храмовима, фабрикама и домовима, бивајући у Вазнесењској цркви коломенској само недељом и празницима, док су храмови у осталим деловима Русије украшавани њеним копијама. Зато Ти ми, Увекдјево, заједно са свима онима који у древна и у наше време добијаху од Тебе помоћ, благодарно узвикујемо:

Радуј се, Моћна, јер си дар лечења, као Мајка Лекара људског рода, задобила!

Радуј се, Благодатна, јер си благодаћу љубави Своје све који Ти притецаху тешила!

Радуј се, Утешитељко, јер си једина истинита и непрестана утеха намучених и болних!

Радуј се, Свежалостива, јер ниједну сузу проливену пред Твојом иконом ниси оставила неубрисаном!

Радуј се, Исцелитељко, јер ниједну рану душевну и телесну оних који Ти с надом притецаху, ниси оставила неисцељеном!

Радуј се, Целебнице, јер си вином и јелејем човекољубља ране својим чадима заливала!

Радуј се, Милостива, јер си опроштај грехова од Сина Твога умољавала!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 6.

 

Поставши сама богоносни проповедник, Ти си, Богопроповедана, свима објавила: „Сада сама узимам державу и скиптар у своје руке, а иконом Державном шаљем Своју посебну благодат и силу. Копије ове иконе треба ширити међу људима ради помоћи. Ова икона не спасава од искушења, зато што су искушења нужна, да би се у људима пробудила њихова духовна страна, али ко се у време искушења буде с вером молио пред овом иконом, тај ће бити спасен“. И свако од верних благодарио је на овако великом дару Теби и Твоме Сину, и узносио Му силно: Алилуја!

 

Икос 6.

 

Светлост иконе Твоје, Владичице, обасја таму ропства у које, с правом, паде народ, одбацивши Божији благослов и преступиши заклетву предачку. И као што „Светлост светли у тами и тама је не обузе“, тако и тама богоодступништва и богоборства не могаше покрити нити сакрити светлост милости која је исијавала из Твоје божанствене иконе. Просветљена ума и озарена срца ми Ти узносимо светле похвале:

Радуј се, јер си Бога Светлост у тами и сенци смрти родила!

Радуј се, јер си светлост живота у тмину греха и болести донела!

Радуј се, јер си зору небеског незалазног дана у ноћ помрачености унела!

Радуј се, јер си светозарно обасјала мрак цареиздајства и цареубиства!

Радуј се, јер си луче покајања у огреховљеним срцима палила!

Радуј се, јер си зраке божанске љубави из иконе своје исијавала!

Радуј се, јер си таму паклену праскозорјем Васкрсења разгонила!

Радуј се, јер си пламен Божијег благослова над Трећим Римом одржавала!

Радуј се, јер јутро доласка Руског и Свеправославног Цара најављујеш!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 7.

 

Песник је руски, обузет молитвеним трепетом, пред Твоју икону Державну стао и са удивљењем посматрао Твој царски лик, овенчан круном. „У години смутње и страха неславног, издаје, лажи, неверја и зла“, Ти си му кротко прорекла: „Сама сам узела скиптар и державу, Сама ћу их уручити опет Цару, даћу Царству руском величину и славу, све ћу нахранити, утешити и умирити“. Зато је он родини својој поручио: „Покај се, Русијо, злосрећна блуднице… Умиј у сузама свој оскрнављени стид, твоја Заступница, Небеска Царица, тебе и грешну жали и чува“. Утешен благовољењем Божијим, Твојом иконом израженим, он Му скрушено усносаше: Алилуја!

 

Икос 7.

 

Творац, јавивши нам се, показа Своје премудро старање о Светој Русији: отпале од вере Себи врати, упорне у одступништву казни, а вернима, предвођеним Баћушком Николајем, даде да покажу своју веру и мученичким страдањем победе сатану и његово изабрано племе. Свима њима даде се икона Твоја Державна као светлозарна путеводитељка, и ми Ти, видећи чудо новообретено и дивећи се промишљању Божијем, молитвено кличемо:

Радуј се, јер Својим покровом штитиш многострадалну земљу руску!

Радуј се, јер под омофор Свој сабираш чеда Твоја, „као што кокош скупља пилиће своје под крила своја“!

Радуј се, јер све новомученике руске венчаваш царским, победничким и неувенљивим веницима!

Радуј се, јер скиптром Својим смирене благосиљаш, а дрске кажњаваш!

Радуј се, јер державом Својом чуваш Православну васељену од долазећег сина погибли!

Радуј се, јер све који се клањају Твојој икони, приводиш Престолу Божијем!

Радуј се, јер Ти је царски трон подарио Онај, Коме си матерински престо била!

Радуј се, јер све верне призиваш благослову Богомладенца на Твоме крилу!

Радуј се, јер се преко Твоје иконе излива и благослов Оца нашег Небеског!

Радуј се, јер си као Царица Небеска постала и Царица Земаљска!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 8.

 

Видећи необично старање Твоје, Пресвета Богородице, о уделу Св. Великог Књаза Владимира, Преп. Сергеја Радоњешког, Св. Цара Ивана Грозног и Св. Великомученика и Искупитеља Цара Николаја Другог, тиме што си судбину руске државе, Цркве и народа узела у своје руке, бесне богоубице, сатаноизабрано племе, наредише да се све копије иконе Твоје Державне униште, а прволик утамничи међу зидове Државног музеја. Уцвељени, верни синови и кћери Твоје, вапијаше ка Господу узвицима: Алилуја!

 

Икос 8.

 

Неописано Слово пребиваше непрекидно с Тобом, када се удаљи од земаљских, нераздвојиво обитававши са небеским. Иако утамничена и одвојена од Својих чада иконом, Ти си, Пречиста, видела њихова небројена страдања, крв, сузе, невидљиво их крепећи да ће покајањем њихов грех цареиздајства, клетвонарушења и богооступништва бити опроштен, и да ће царска власт, чувана од Тебе, када се напуни чаша страдања, бити поново враћена у последња времена. Зато Ти се сви ми, Чуварко Царства земаљског и Кључарко Царства Небеског, с радосним страхом и покајним трепетом молимо овако:

Радуј се, јер никоме ниси одрекла Своју материнску љубав!

Радуј се, јер си жалост и тугу прогањаних ублажавала!

Радуј се, јер си мученике за веру православну и небеску правду крепила!

Радуј се, јер си невидљиво помагала отварање затворених и обнову порушених храмова!

Радуј се, јер си била покровитељица богобојажљивих монашких обитељи!

Радуј се, јер си иконом Својом ревносне иконопоштоватеље благосиљала!

Радуј се, јер си љубитеље Свештеног предања љубила!

Радуј се, јер си Цркву Сина Твога неуспављиво чувала!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

 

Кондак 9.

 

Сва природа Анђела би удивљена речима Свештеномученика Серафима (Чичагова), који са сетом говораше: „Расли су наши греси и безакоња. Божија Мајка је одступила од нас, и сакрила Свету чудотворну икону Царице Небеске, и док не буде знамења од Свете чудотворне иконе Божије Мајке, не верујем да нам је опроштено. Али, верујем да ће такво време доћи, и да ћемо га доживети“. С вером у испуњење пророчких речи светитељевих, и са надом у милост Мајке Божије, верна чада Свете Русије клицаху Богу: Алилуја!

 

Икос 9.

 

Речити богоборачки говорници остадоше неми и као рибе безгласни пред Тобом, када се Твојом бригом, најбрижнија Мати, у дан 72. године од јекатеринбуршке великомученичке победе Св. Цара Николаја и његове царске породице, поново из музејског заточења објави икона Твоја Державна. Би она враћена у Коломенско, у храм Казанске Божије Матере, где би свечано дочекана и прослављена. Тада су верни повратак чудотворне иконе Твоје повезали са почетком ослобађања Русије од жидовског ига, сећајући се речи угодника Божијих: „Када стане Царица Небеска на своје место, тада ће бити и крај невољама“. Обрадовани, они пред Твојом иконом узношаху овакве песме:

Радуј се, јер си повратком иконе Твоје Державне многе обрадовала!

Радуј се, јер уморни и обремењени похрлише да Ти молитве принесу!

Радуј се, јер си од блудних синова и кћери покајање примала!

Радуј се, јер Ти многи миомирис својих похвала узнеше!

Радуј се, јер си свима наду у обнову православне вере обнављала!

Радуј се, јер си неуништивост Православне Цркве и Царства објављивала!

Радуј се, неуморна помоћнице васкрсења Свете Русије!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 10.

 

Желећи да спасе свет, Спаситељ света се потруди да Твојом чудотворном, целебном иконом, Пресвета Дјево, буде сачувана нада на обнову Трећег Рима, прибежишта православних хришћана у последња времена. Зато Богу, Творцу, Спаситељу и Промислитељу нашем, узносимо похвалну песму: Алилуја!

 

Икос 10.

 

Богородице Дјево, Ти си тврђава девојкама и свима који притичу чудесној икони Твојој Державној, примајући од ње изобилну благодатну силу и помоћ. Ово се догоди када, непосредно после објављавања иконе, у храм Светитеља Николаја, у Николо-Перервенској обитељи, верни донесоше лик иконе Державне, украшене точењем благоуханог мира. Сведоци овога чуда, и ми заједно са њима, приносимо Ти овакве узвике:

Радуј се, јер се, као некада руно, небеском росом ороси пречисти Твој лик, Богоорошена!

Радуј се, јер на икони Твојој благоухањем потече извор воде живе!

Радуј се, јер миомирис рајски преко ње сиђе да украси искатеље Раја!

Радуј се, јер се миро изливаше на Твој лик, Богопомазана!

Радуј се, јер из иконе Твоје извире вода која тече у рајске реке!

Радуј се, јер преко Тебе небо благослови земљу, и нестворено створено!

Радуј се, јер миро беше сведочанство миомириса Твоје чистоте и целомудрености!

Радуј се, јер побожним и смиренима истичеш миро спасења!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 11.

 

Песму благодарности принела Ти је, Богоотроковице, слушкиња Божија, када си јој у сну показала икону Твоју Державну, и казала јој да је потражи у поменутој обитељи. Када ју је, заједно са својом пријатељицом, пронашла у храму Св. Николаја, она, заједно с Тобом, узнесе и Богу поздрав: Алилуја!

 

Икос 11.

 

Као лучезарну буктињу која светли онима који обитавају у тами незнања, видимо икону Твоју Державну, Света Дјево, која све приводи покајању и богопознању. Њоме би просветљен Патријарх Алексеј Други, када са архијерејима Руске Цркве у Посланици поводом 75 година од убиства Св. Цара Николаја Другог и његове царске породице исповеди грех цареубиства, и од Бога, испред свих верних, затражи опроштај: „Господе, опрости нам!“ Позивајући сав народ на покајање, Патријарх са читавом својом паством Теби, Владичице, узношаше овакве усклике:

Радуј се, јер си државу Св. Владимира и Св. Олге Державном иконом Својом одржала!

Радуј се, јер си битку Св. Александра Невског против западних јеретика наставила!

Радуј се, јер си благослов Преп. Сергеја Радоњешког Светој Русији сачувала!

Радуј се, јер си бој Св. Димитрија Донског против источних незнабожаца продужила!

Радуј се, јер си борбу Преп. Јосифа Волоцког против јереси жидовствујућих одржала!

Радуј се, јер си духовну опричнину Св. Цара Ивана Грозног непоражену заштитила!

Радуј се, јер си дивијевску обитељ Преп. Серафима Саровског трећим Својим уделом учинила!

Радуј се, јер си Царство Св. Великомученика и Искупитеља Цара Николаја Другог тајанствено оградила!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 12.

 

Као што је Твој Син на Крсту ослободио читав људски род од дугова, тако си и Ти, Мајко Божија, желела да Својом иконом потврдиш ослобађање Руске Цркве од недуга раскола и раздвојености. У години сједињења Московске Патријаршије са Руском Заграничном Црквом, би по храмовима Европе, Америке и Аустралије слављенички пронесена икона Твоја Державна, и од свих радосних чада Руске Цркве Бог чу усрдно појање: Алилуја!

 

Икос 12.

 

Опевајући преславни Плод пречисте Твоје утробе, Богомајко, ми и Тебе славимо као живи храм и прослављамо Твоју државочувајућу икону Державну. Захваљујући њој, могао је руски писац да каже: „Ми немамо Цара, али имамо Царицу. Она је сада наше Самодржавље. Све док се не појави последњи Цар, чије су појављивање предсказали наши свети и старци, ми имамо Царицу, и Она је наша самодржавна власт“. Зато, Царице неба и земље, прими од нас овакве похвале:

Радуј се, јер иконом Својом проповедаш молитву и покајање као залог обнове Самодржавља!

Радуј се, јер трон, венац, скиптар и державу долазећег Цара неодузимљиво чуваш!

Радуј се, јер тајну будућег Помазаника руског и свеправославног премудро скриваш!

Радуј се, јер обраћањем срдаца верних ка Цару царева, спремаш пут за долазак последњег Цара!

Радуј се, јер иконом Својом, као канавком, ограђујеш тврђаву Трећег Рима!

Радуј се, јер нас њоме штитиш од доласка и зацарења сина безакоња и погибли!

Радуј се, јер иконом Својом Державном разобличаваш лажи лажних пророка и лажних месија!

Радуј се, Царице Небеска, Чуварко Царског трона руског и свеправославног!

 

Кондак 13.

 

О свехвална Богоневесто, која си нам даровала икону Твоју Державну, као одбрану од сваке опасности и као залог обнове Руског и Свеправославног Царства, примивши од нас ове садашње благодарне дарове, огради нас од сваког греха, невоље, болести, зла и смрти, да би, Тобом спасени, Сину Твоме и Богу нашем, Цару над царевима, у Царству Небеском вечно узносили захвални славопој: Алилуја! (трипут)

 

Потом Икос 1. и Кондак 1.

 

 

Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе Державне

 

О, Пресвета и Пречиста Владичице наша, Богородице Маријо, Царице Небеска и Земаљска, Теби припадамо и клањамо се пред светом иконом Твојом Державном, сведочанству Твога чудесног старања за богоизабрани народ руски и богопредодређену његову државу као Трећег Рима – прибежиште свих православних хришћана у последња времена! Молимо Те да будеш, као и увек, брза наша помоћница и усрдна заштитница, и да пренесеш наше молитве и молбе Твоме Сину, Творцу, Спаситељу и Судији нашем, Богочовеку Исусу Христу. Услиши наше прозбе, као што си услишила молитве и вапаје Св. Великомученика и Искупитеља Цара Николаја Другог, да примиш под свој покров и ризу његово обезглављено отачаство, да примиш знамења царске власти – трон, венац, палицу и державу, да као Царица Небеска постанеш и Царица Земаљска, и да очуваш непрекинутим руско царско Самодржавље, све до појаве Последњег Руског и Свеправославог Цара, кога на трон треба да устоличиш и коме царска достојанства треба да уручиш. Молитвама Св. Цара Николаја Другог и његове Царске породице, прими и наше молитве, Владичице, и измоли од нашег милостивог Господа опроштај и отпуштање непребројивих грехова и сагрешења наших, да нам да благодатну силу за подвиг молитве и поста, непрекидно покајање и стицање благодати Светога Духа, којима се једино можемо избавити из пустиње овога живота, да не упаднемо у чељусти духовног лава, који незасито риче и тражи кога ће да проугата!

О Преблага Госпођо, покровом љубави Твоје заштити Цркву Сина Твога, и све нас православне хришћане у њој, наше Архијереје, свештенике, монахе и мирјане, и у њој једину спасавајућу чисту православну веру. Заустави и сатри, Владичице, одступништво коју јереси екуменизма, новачења и несмирене слободе и лицемерне љубави у Цркви шире, и Цркву подривају. Уразуми неразумне, укрепи раслабљене и наоружај благодатном силом чуваре, проповеднике и борце за праву веру. Јеретике обрати, иноверне правом вером просветли, неверне вери и грешнике покајању приведи. Не можемо, о Богородитељко, да сачувамо правоверје и правоживље, ако нам Ти у томе не помогнеш!

Сачувај Цркву Христову и од зла сатаноизабраног племена богоубица, које читав свет подјармљује и чини оруђем за долазак и зацарење њиховог лажног месије, сина сатаниног, свепроклетог антихриста. Сачувај нас од његових садашњих лажних пророка, а ако Господ попусти да доживимо до тог доба, сачувај нас да не примимо жиг сина звери из бездана, знамење и печат вечне смрти.

Измоли, о Владичице, опроштај греха цареиздајства и цареубиства свим православним хришћанима, и уреди да нам Господ што пре пошаље Цара Руског и Свеправославног, да нам он, заједно са Тобом и свима Светима, буде заштита у тврђави спасења Трећег Рима.

Молимо Те, Царице наша Небеска, услиши нас и помилуј да би Тобом вечно спасење и грађанство Небеског Јерусалима задобили, да би Ти вечно захваљивали и вечно Те славили, и са Тобом и свима Светима прослављали Бога нашег, Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Тропар икони, гл. 4.

Державну икону Твоју, Богомати, којом чуваш трон руског самодржавља, прославила си многим чудима. Као што си њом благословила Св. Цара Николаја, тако благослови и све нас да ти радосно кличемо: Радуј се, благодатна, даруј нам Цара Державном Твојом иконом.

 

Кондак икони, гл. 8.

Икона Твоја Державна чудесно би нађена, да би њоме народ руски тешила. Њоме све верне позиваш на покајање, ради очишћења од греха цареиздајства, њоме покрећеш све да Ти усрдно клучу: Благодаримо Ти, Владичице, која припремаш пут долазећем Цару.